• images
  • 5:49 pm
  • images
  • No Comments.

Vajsmiler – pivo krivih mužjaka

Poziv je stigao juče, kasno popodne. Mr. Rade, prekaljeni Tarzan, pozvao je nekolicinu subjekata, među njima i predstavnika Trobloga, na sastanak na tajnoj lokaciji poznatoj redakciji. Povod sastanka je bio tajanstven koliko i sama lokacija – sve je bilo toliko tajanstveno da se umalo nije ni odigralo.

Predstavnik Trobloga se pojavio na tajnoj lokaciji poznatoj redakciji dočekan od strane nekolicine poznatih lica. Svi su sedeli i ćutke gledali čas u Radeta, čas oko sebe, nesvesni onoga što treba da se odigra. Tenzija se mogla seći mačetom (jer – Novi Sad). Najzad, Mr. Rade je polako ustao i prozborio tiho, kao da želi da skrije reči od zidova: “Sigurno se pitate zbog čega sam vas ovde okupio?”

“Brate, ne seri više nego govori šta je u pitanju, znaš da vreme na ovom svetu može da mi istekne svakog trena!”, reče predstavnik Trobloga poznat redakciji. Umesto odgovora, domaćin je otvorio vrata terase stana na tajanstvenoj lokaciji poznatoj redakciji, u sobu uneo takođe misterioznu torbu i iz nje izvukao…

 

Tarzan


Deder mala, do’iti jedno izgajbe

 

Vajsmiler (Weissmuller) braćo-sestre-rođaci, Vajsmiler (Weissmuller)! Pivo kućne radinosti, spravljeno rukama (a po aftertejstu bi se reklo i nogama) vrlih tarzana – stoga i prikladan naziv. Spram ekipe i ambalaža – klasični zidarski dizajn odiše socijalom i pobuđuje nostalgiju za vremenom kada je Zrenjanin još uvek imao pivaru, a ne samo Dane Piva. Nalepnice bez, ali dizajn je spreman za buduća pokolenja fluidnog nakota. Domaćin nam je u uvodnom delu ukratko opisao proces proizvodnje ali i filozofiju stvaranja savršenog gutljaja. Elem, Tarzani su se vodili geslom: “Ako želiš da napraviš dobro pivo, moraš da razmišljaš kao pivo. E sad, pošto mi ne znamo kako pivo razmišlja, mi ćemo uneti u sebe ogromnu količinu kvalitetnog istog, ne bi li pivski um preovladao naše sopstvene i tako nam omogućio da spoznamo ultimativnu recepturu. E da, pomogao je dosta i Majstor za Pivo.

 

Tarzan 2


Piše da je pivo i da ima 5% alkohola (prim. prev.)

 

S obzirom na to ko ga je zakuvao, sama tekućina se pokazala začuđujuće neprokislo, štaviše veoma pitko. Žućkasto-crvenkasta boja koja simbolizuje krv, znoj, suze i još neke telesne fluide utrošene u proizvodnju ovog nektara dobijena je korišćenjem “custom” paketa ječmenog slada – u pitanju je mešavina Pilsner, Ruby i Gold sladova. Vama to verovatno ništa ne znači – ne znači ni nama, ali je lepo staviti u tekst jer se stiče utisak da se razumemo u to što pričamo.

Ukus je, bez preterivanja, bolji od bilo kojeg domaćeg masovno proizvedenog piva – da li zbog toga što je odgajano šes’ nedelja kao novorođenče umajke, da li zbog toga što je aroma zaista jača, zapravo jaka onoliko koliko bi trebalo biti kod svakog sličnog proizvoda. Na prvi gutljaj papile bivaju nadražene kiselkastom senzacijom, propraćenom klasičnom blagom gorčinom, a pošto nastavi svoj put ka želudcu, za sobom ostavlja blagu naznaku kvasca korišćenog tokom procesa fermentacije- stoga aluzija na noge s početka teksta.

Imamo dve zamerke na Vajsmiler. Prva je to što ga je bilo premalo, a Rade je dobro znao kome nosi pivo na testiranje – morali smo, kukavci, nastaviti sa kojekakvim lavovima i amstelima da nam ne propadne “buzz”. Druga zamerka je ujedno i zamerka za sva piva proizvedena kod kuće – talog koji ostaje na dnu ambalaže i koji se ne pije pošto je ogavan – znači, gubite čitav jedan gutljaj po flaši!

 

Sve u svemu, krajnje smo zadovoljni novim projektom Tarzanije, podržavamo ga što moralno što jetreno i nadamo se da će se uskoro preći na masovniju proizvodnju ove tečne kombinacije samopouzdanja, hrabrosti, elokvencije i seksepila u boci. Ukoliko biste i sami želeli da oprobate Vajsmilera, priliku dobijate koliko sutra! Posetite KC Grad u ulici Braće Krsmanović 4 od 16 do 20 časova, ali prethodno, ako baš morate, pojedite tek neki lagan obrok jer lepše udara natašte.

Tromentari

comments