• images
  • 8:03 pm
  • images
  • No Comments.

UŽASI PRVOG SASTANKA pt. 2

 

- DEO DRUGI -

Za sve one koji nisu pratili radnju, mogu da obnove gradivo http://troblog.com/uzasi-prvog-sastanka-deo-prvi/

Može?

E jebiga sad… Sad sledi psihička tortura biblijskih razmera. Sad sledi sve ono što u Guantanamu nisu probali… Mada, i zaslužio si, nije da nisi… Em si ih ispalio za kafanu večeras, em si im bacio neku glupu priču…

- Jel ovi tebe viču?
- A? Ma da, drugari, samo da im se javim…
- Što viču tako? Svi ih gledaju…
- A verovatno su se negde zagrejali pa idu dalje… Veseli su…

Ma vodite me drugovi…

- Šta to pevaju?
- „Konji tebe guze, Tamara…!!!“  Eeeej, pa de si ti matori, šta ima? Ko je drugarica? Vuk.
- Sanja, ovo su moji drugari.
- Sanja, drago mi je.
- Aha, lepo, nego Džore šta kažeš šta radiš večeras, imaš neke obaveze?
- Pa da, to je… – Sad će sve da ti useru. A ono, kad prijatelja imaš malo više nego ušiju, i ne možeš samo da se okreneš i odeš, sad ćuti i trpi…
- Vidim, ajte sa nama na po jedno? Meni legle četiri plate sa radija, a Kosti došao Everton pa idemo da overimo Šešir, Ribar, a dalje ćemo videti…
- Mhmmm…. – Bože, zašto to radiš??? – Drugi put, krenuli smo negde…
- Gde ćete?
- Idemo u „Static“, čekaju nas moje drugarice tamo…
- U „Static“? Od kad ti ideš u „Static“? E moj Džore, ala si ti zglajzo…
- Što brate? Pa ono, malo promene… – A trebao si reći: „ Od kad sam postao pička i ostavio svoje JA u wc šolji jutros izgleda…“
- Pa dobro, ti kad se setiš da imaš drugare, pusti poruku…
- Ok matori, javim se posle… – Ju ovo je dobro prošlo, ništa, uhvati je lagano za ruku i krenite, već postaje neprijatno, dobro, tako, odlazite, polako, mahni Vuku i Kosti, idemo, sve super sve, lepo
- EEEE, Džore!!!
Neće valjda?
- Jel te još peče dole?!? Ahahahaha!!!
Hoće.
- Šte te to pitao? I što te zove „Džore“, šta to znači?
- Ma ništa, fora neka naša, kao, jako dobar prijatelj… – Aha, to znači.
- Dobro ajde, hoćeš da pustim poruku za taxi?
- Taxi? Pa treba nam 10 minuta pešaka do tamo?
- Molim?
- Ma da, pozovi taxi. – Jebe ti se, ni struja ti ne treba.

Fahreta? Pf, otresao sam je kao seljak šljivu…

Naravno da je taksista sredovečna žrtva tranzicije sa pričom o mladima koji se samo drogiraju… O tome kako si nekad mogao da legneš na klupu u parku i niko te ne dira… O tome kako je jebo Lepu Brenu…. U toj državi izgleda sa Brenom nije bio samo deda Pišta iz Krčedina, on je tih godina ležao u Mitrovici zbog pokušaja ubistva… Svađao se sa kumom Zolikom pa potegao bricu kao završni argument.
Opa, stigli ste! Naravno da se ti hvataš za novčanik, ova čak ni da se našali… 650? Ao majstore, svaka čast, pa jel meriš tarifu na atomskom časovniku? Vidi kog je zvala, šta mu piše na tabli? Belta Taxi? A jbg, već kad si načeo račun za struju, nema veze, kad je Grof bio pizda? Ideš bre sa ribomipo u „Static“! Nemoj sad da usereš, ponašaj se kao da pripadaš tu! Ma šta bre pripadaš? Ti si rodjen za ovo mesto. Budi kul, budi hladan, šta znaju ovim tatini sinovi šta je izlazak? Sad im svima pokaži! Dve sangrije da se opusti, neka lagana spika, uhvati je oko struka, privuci sebi, pogledaj u oči, jezik među krajnike, gotovo. Ima da izdomini…

- Ej, pazi, imaš tu stepenik.
- Aaaa… – Ne paziš. Pao si. Bukvalno. Na opštu radost svih prisutnih. Obezbeđenja. Konobara. Hostese. Jel ono Mica? Mice. Svaka čast.
- Si dobro? – Ma da, vrh si. Jer ništa ne popravlja raspoloženje od prosipanja po podu pred gomilom neznanaca.
- Ma da, stepenik, nisam video, ko je uopšte tu stavio… – Jebo mu otrov mater trista puta…. Joj kako me boli koleno, ovo će se vući bar četiri dana…
- A nema veze. Eno ih Mia, Tea i Anita, čuvaju nam sto. – Eno ih. Starlete u pokušaju. Brazzers plače za takvim modelima. Toliko o izgledu.

- AAAAA Macoooo!!!
- AAAAA Macoooo!!!!
- AAAA Macoooo!!!
- AAAAA Macooo!!!
Jel to neki plemenski pozdrav, šta?

Stajete za sto sa njima. Klub za fensere ko klub za fensere. Neon, lažna koža, rumunska imitacija mermera. Svuda. Ali SVUDA!!! Od šanka do Wca! Kožne nalepke i po zidovima?!? Čemu to? Kad se ekipa popne na separe da ima gde da nasloni glavu? Hladno, isfurano sa ciljem da deluje krajnje nedostupno. Ekipa kao stvorena za statiranje u nekom visokobudzetnom BIPORN filmu. Podjednako iskvarcani likovi i ribe, sa podjednakim izrezima na majicama i pirsinsima po licu. Plastike više nego u DexyCo prodavnici igračaka.  Muzika standardna za ova mesta. Lik za DJ pultom forsira WINAMP u dva prozora, dok mu lama ne crkne, izgleda…

Klabing, klabing, zezanje do bola!

- Ajmo sad svi ruke gore, ruke gore, gore ruke, ruke gore, vuuuuuuu, gore ruke, eeeee! – Jel on misli da su svi ovde autistični, šta? I onda je pustio pesmu koja ovih dana jedino iz frižidera ne svira. Nešto poput „ Jea, jea, tuc, tuc, tuc, all night long, jea, jea, tuc…“ Kao da je neki janjičar oteo sestrića Željka Joksimovića, zaključao u studio i iscedio pred mikrofonom. Više puta.
- Jel vas ima često ovde?
- A? – Naravno da je bas podešen na „pomeranje bubrega“ i niuko nikog ne razume…
- KAKO TI SE SVIĐA OVDE?
- E PA MENI JE EKSTRA OVDE, STALNO SMO TU! – Pa da, nije jedno veče mogla da iskulira i da ne bleji sa ovim ćurkama… Inače, odmeravaju te od kad si došao, i ono, da si cigančić ispred Caribica imao bi više šanse da im se svidiš. – TEBI KAKO JE?
- A ono, na ovakvim mestima čovek se oseća kao kreten, a kreten kao čovek, pa ono… – Opa frajeru, momenat iskrenosti, dugo ti je trebalo, svaka čast!
- Jel to Bukovksi? – Čekaj, jel ona to stvarno pitala?
- Nije, to je sa Tarzanije mislim…. Čitaš Bukovksog?
- Pa da, to mi je omiljena grupa na Fejsu, samo nekad mnogo psuje… – A i pitaš gluposti…
- A jeste, dosta ga forsiraju, znaš, nije on neki za citiranje. Njegove radovi su ok za čitanje, ali nema tu neke dublje poruke ili skrivenog značenja. On je to sam rekao u „The Captain Has Out To Lunch…“, da niko ne treba da se zamlaćuje njegovim radom pošto je pisao sebe radi. Isto, ako si gledala „Barfly“ tu ide dobra poruka – da poruke nema. Jednostavno, nije se ni trudio niti je mogao da ponudi rešenja za bilo čije probleme. Čak je i bio u zavadi sa Robertom Krampom zbog toga. Ovaj mu je uradio ilustracije za roman tek kad je Bukovski umro. Pa i Bona iz U2a je oterao u kurac i rekao da ga se mane… – Au brate, svaka čast, sad si pokazao znanje iz književnosti, muzike, života, svega. Jeste da si samo nabacao gomilu nepovezanih činjenica ali OVO ima da je impresionira! Ima sad da se zagleda u tebe kao u Božanstvo Ontologije!
- IZVINI, NIŠTA TE NE ČUJEM, ŠTA SI REKAO? – E jbg, dvojka za pokušaj…
- Ništa… mrmljam nešto sebi u bradu…
Posle sat vremena urnisanja bubnih opni preteranim basom, gledanja u rasplesane drkadžije sa predubokim izrezom i izdepiliranim grudima, dva piva i turom džin tonika za „Mace“ koje ti je potrošilo i „Informatiku“, svetla se upališe, fajront! To! Izdržao si do kraja! Sad je pratiš do kuće, jedete nešto usput, dobro, ne morate da jedete, nisi u mogućnosti sad, preskoči nekako to, nema veze… Prati je do stana, ispadni džentlem, poljubi iznenada, neće znati šta je snašlo, možda te i pozove gore? Ne, nije ona takva devojka, to kasnije, nemoj biti kreten… Dosta je večeras samo da je poljubiš…
- E mi idemo sa ovim momcima do „Djave“ na after, nema mesta u kolima, ali možeš doći taksijem ako hoćeš? – Momcima? Ovi likovi su prestali da se momče kad je pala Krajina jebote…. Izgledaju kao klonovi Željka Samardžića…
- A ne znam baš, mislio sam…
- A mi idemo gore, tamo je sad ludnica, a i likovi su Beograđani, pitali da im pokažemo šta još radi… – Šta je ova, dobrovoljni turistički vodič?
- Pa ništa onda, jel se čujemo sutra…
- Joooj, sutra imam gomilu obaveza, ajde zvaću je tebe, ne moraš ti mene, ćao! Ljubim! Mva! – Obraz! Posle svega, dobio si poljubac u OBRAZ! Jebo mamu ovo je bila najgora investicija u istoriji ovih prostora! A to govori nešto! Čekaj da vidim, jel imam da navatam sedmicu do stana? 30 dinara? Odlično. Jebeno odlično. Ajde da nazovem ove da vidim gde su, garant su zaglavili u Bistro, uleteće mi nešto do daljnjeg, gde mi je telefon?
„Poštovani, trenutno nemate dovoljno na raču…“
- E jebem ti, sve da ti jebem!!!
Kad te hoće, hoće te. Ništa, peške do Detoša, opet. Jebiga, probao si makar, da nisi kaja…

- MA JEBI SE BRE I TI! – Svađaš se sam sa sobom, znaš to?

KONAČNO KRAJ

Šuja

Šuja

Hejter po rođenju, sve ostalo igrom slučaja.
Šuja

Latest posts by Šuja (see all)

Tromentari

comments