• images
  • 5:59 pm
  • images
  • No Comments.

Trenutak odluke

Sedeo je za šankom i vrteo gutljaj piva na dnu čaše sa logoom Lava. Delovao je potpuno smireno, dok je u njemu divljao uragan. Toliko je bio napet, da je konobar slobodno mogao da izvuče stolicu ispod njega i on bi i dalje ostao zamrznut u istom položaju. Misli su ga opsedale kao roj podivljalih stršljenova, bio je nemoćan da ih razveje – mogao je samo da sedi i prepusti se njihovim žaokama. Udahnuo je tri puta duboko. Najzad, iz mentalnog haosa izronio je jedan glas, jedan jedini, kilometrima udaljen od njegove muke:

- Šta ćeš uraditi?

 

Šank

Stvarno, šta ću uraditi?

 

Vreme ističe, a ja nemam dovoljno pribranosti ni da sredim misli, kamoli da počnem da razmišljam o…ne mogu ni da izgovorim to, čak ni u glavi…

- Ne znam. Za početak, naručiću još jedno pivo.

- Znaš da je pivo mač sa dve oštrice – alkohol će te otupeti dovoljno da se sabereš, ali razmisli – kada si poslednji put pijan doneo iole zdravu odluku?

- Trenutno nemam alternativu.

- U redu, ali samo jedno.

- Reci mi ti šta da radim?

- Znaš da ne mogu – ova je odluka na tebi i samo na tebi.

- Zašto uopšte ja moram da donosim odluku? Zašto uopšte jedan čovek mora da odlučuje o nečemu što može upropastiti živote ljudi ako stvari krenu naopako? Ja nisam spreman za toliku odgovornost!

- Niko nije spreman za toliku odgovornost, ako je tako posmatraš. Da su i ostali tako razmišljali, nikada se ne bi usudili da urade ono što su uradili.

- I gde ih je to odvelo? Jesi li video našta sada liče? Senke su onoga što su nekada bili – hodaju kao zombiji, slomljenog duha i povijene kičme. Ja ne želim da završim kao oni!

- Nisu svi tako završili. Znaš da ima i drugih primera.

- Ali i oni će stradati – jedno po jedno.

- Razmisli šta dobijaš, a šta gubiš – stavi sve na papir i odluči se za ono rešenje čija je kolona duža.

- Zajebavaš me? Dobro znaš da ovo ne mogu rešiti piskaranjem kolona.

- Imaš li bolju ideju?

- …zašto ne bih jednostavno iskulirao? Na par meseci, dok se sve ne slegne?

- Ne budali, znaš da se ništa neće sleći za par meseci. Znaš šta se očekuje od tebe. Ne postoji neutralno rešenje – dža ili bu.

- Znam jebote, zašto mi sada staješ na muku?!

- Ne kmezi se kao razmaženo derle – tu si gde si, zato se sad suoči sa činjenicama i počni da razmišljaš o rešenju.

- Znam, znam sve…

- Nisi prvi pred koga je postavljen takav izbor.

- Ma kakav izbor, kao da sada imam izbora? Uvalio sam se do grla u nešto čemu nisam dorastao, ne mogu!

- Možeš. Dovoljno si zreo čovek da presečeš to. Život ti više nikada neće biti isti, ali sve je vodilo ka tome. Uostalom, desilo bi ti se pre ili kasnije – kockar si u duši.

- Znam, ali ta kocka nema veze sa novcem, nikakvom materijalnom dobiti.

- Naravno da nema, ali opet – dobit je suština.

- Nije čak ni dobit koliko sama ideja rizika.

- Zbog te ideje si i završio za ovim šankom sa glasom u glavi kao jedinom osobom sa kojom možeš popričati o ovome.

- Reci mi šta da radim!

- Uradi ono što bi svaki razuman čovek uradio.

- Ma koji mrtvi razum – kakve veze razum ima sa ovim?!

- Lakše će ti biti ako o tome budeš razmišljao kao o razumnom potezu.

- Nikako mi neće biti lakše, može samo biti teško ili teže.

- Znaš šta sam hteo da ti kažem.

- Znam.

- Šta ćeš uraditi?

-…

-…

- Uradiću ono što moram.

Stršljeni su nestali. Ostao je sam u svojoj glavi. Više ništa nije bilo bitno. Kocka je bačena. Odluka je donešena. Pivo je popijeno.

- Šiljo, koliko sam ti zgrešio?

- Četristopedes’ banke.

- Evo ti petsto, zadrži kusur.

- Matori nešto si mi pokisao, je l’ sve u redu?

Tada je izgovorio nešto što je konobara Šilju, čoveka koji se tokom godina rada po birtijama nagledao neopisivih scena i gadosti, nateralo da skine kapu sa glave i položi je na grudi, dok mi se ledila krv u žilama.

Rekao je:

- Matori, prelazimo sa PES-a na FIFU.

-…

-…

- Brate…nek’ vam je sasrećom…

Deda

Deda

Pripovedač, fejsbučilo i komedijaš. Povremeno uleće u probleme stvarnog sveta.
Deda

Tromentari

comments