• images
  • 7:31 pm
  • images
  • No Comments.

Tamburaški podrum Pećina

Nakon prošlonedeljne posete „Ribaru“ , redakcija Trobloga je spoznala činjenicu da su ove recenzije odlično pokriće za alkoholizam i to nam je donekle umirilo savest. A nije nas grizla ni pre. Elem, ove nedelje smo se odlučili da se malo,što bi rekli naši stari, levelujemo i posetimo lokal koji u svojoj ponudi ( makar je tako bilo u teoriji) nudi više od „Ribara“.  Odlučili smo da svoje pare, dušu, i komadine jetre ostavimo u tamburaškom podrumu „Pećina“.

20140117_225203

Tamburaši na ćumuru

Smeštena podno Zmaj Jovine 21, kao što joj i ime kaže, ova kafana se nalazi u podrumu i plafon joj je u nekom pećinasto-kamenom fazonu. Lepo je: drvene stolice, drveni stolovi, karirani stolnjaci, za sada je sve na mestu. S vrata nas dočekuju pogledi tamburaškog ansambla koji još nisu počeli da sviraju, jer je lokal prazan. Deda reče kako nema ništa tužnije od muzičara koji sedi. Upadamo rumeni i sedamo za sto najbliži šanku, da ne zamaramo konobare previše. S tranzistora (ne zajebavamo se, baš  tranzistora!) piči Zvonko Bogdan.  Osvrćemo se oko sebe i shvatamo da se u lokalu trenutno nalazimo nas trojica, tri simpatične curice par stolova dalje, 3 konobara, menadžer i tamburaši. I tranzistor. Dobro, možda smo poranili, ne da nam se zameriti , bili smo žedni. Naručujemo tri rakije i tri točena. Rakija skida kamenac sa zuba, pivo je standardno točeno. Šujica moli Dedu da priđe devojkama sa rečenicom „Jel, deco, čije ste vi?“.  Dedu zabole, pije svoje pivo, i priča sa menadžerom kao starešina sa starešinom – vrlo ljubazan neki momak.

20140118_001400

Utihnuše stare strune…

Ozareni tamburaši prilaze našem stolu, utuliše tranzistor i opletoše po instrumentima koji su videli i bolje dane.  Šujica se hvata za novčanik. Pa se hvata za Kostin novčanik. Kosta shvata da nijedan od njih trojice ne zna nijednu veselu tamburašku pesmu. One tri devojke nas gledaju čudno i ne kontaju da smo mi u karasevdahu. Deda se priseća mladosti u Osmanlijskom carstvu i naručuje pesmu “Janjičar” – kaže, baš je tako bilo k’o što Cune kaže.  Tamburaši sviraju još par pesama, mi ih tu kao nešto kitimo, a u sebi već planiramo da naredne nedelje jedemo ‘leba i pekmeza, jer pare ostaju u praznoj kafani.  Šujica pokušava muzičarima da proda foru da smo mi studenti, da nemamo para, da je kafana prazna pa ako mogu da saberu dva i dva… sabrali oni i otišli brže nego što su došli.

WC je u ok stanju, ima papira za ruke, dajemo im plus zbog toga.  Shvatamo da ovako neće ići, da je tek ponoć i da moramo da promenimo lokal. Zovemo konobara da platimo – ceh je bio prijatno objektivan, niko nas nije klepio po ušima k’o što znaju u nekim krčmama tog tipa. Mašemo devojkama, one mašu nama, odlazimo i ostavljamo kafanu još prazniju nego što smo je zatekli.  Sve u svemu, ne sumnjamo mi da ovaj lokal nekada ne pruži vrhunski provod, ali mi smo baksuzi, upalo nam tako veče. Možda probamo neki drugi put.

20140117_231915

Razgovor je bio mnogo gluplji nego što izgleda na slici

Suma sumarrum:

 

Cuga:

Troblog 3
Povoljna, beš’te samo od rakije.

 

Osoblje:

Troblog 4
U suštini ih je bilo više nego gostiju, ne čeka se dugo na piće i kurtulni su.

 

Muzika:

Troblog 4
Imaju klasičan tamburaški repertoar, a ono što ne znaju sviraju na iskustvo.

 

Masa:

Troblog 2
Nas trojica  i tri Sremice (toliko smo saznali dok su nam vređale muzički izbor).

 

Wc:

Troblog 4
Ima šolju, ima papira za ruke, čisto je.

 

Subjektivna krajnja ocena:

Troblog 3

Bili smo i na gorim, ali i na boljim mestima

Tromentari

comments