• images
  • 6:28 pm
  • images
  • No Comments.

Post – izborna bleja…

Tu ru ru tu ru ru tu ru ru tu! Tu ru ru ru ru ru!

- Alo

- Brate, šta se radi?

- Eo ništa, sad sam ustao…

- Ajd dole, bleja neka?

- Ajd

- Uzeo sam ja pljuge, ti uzmi neko pivo.

- Može.

5 minuta posle, klupica ispred zgrade.

klupica

Čega se ja sve nisam naslušala…

-         E de si bate.

-         De si.

-         Šta ima?

-         Šta, „šta ima?“ ? Jesi gledao ti vesti? Propast, užas, ne znam šta ćemo dalje…!!!

-         Šta bi jebote? Opet Mančester izduvao?

-         Ma ne bre, dobro, i to, nego Vučić uzeo 158 mandata! Ej! Pa nikad me nije bilo više sramota što živim u ovoj državi! Ribousti ! I onaj Prasoglavi odmah iza njega! STRAAAŠNO!!!

-         Čekaj, kakve to veze ima sa tobom, ne kontam? Kako to nas, običan svet tangira?

-         Pa kako nema veze jebote? Vraćamo se u devedesete, gotovo, sad će neki rat, sankcije, bombardovanje, glad, kuga, pomor prvorođenih sinova!

-         Ajd ne dramatizuj…

-         Molim? Pa da! Ti si garant za Vučića glasao! Jel si i ti jedan od njegovih botova po komentarima?

-         Ne. Nisam bio da glasam uop…

-         AAA! Pa to je još gore! Zato je i pobedio, zato je i sve u kurcu! Nemaš ti pravo da se izjašnjavaš! Zbog takvih kao ti i Srb…

-         E vidi, nemoj da mi prosipaš te fore i začepi više, lep je dan, ne seri…

-         Ne! Brate, em nisi glasao, em me cenzurišeš! Pa ti si skroz naprednjački kadar!

-         Ao brate, baš nećeš da se maneš! Vidi, ako me već vučeš za jezik, sad ću da ti objasnim par stvari. Prvo, baš zato što nisam glasao, imam pravo da svima serem zbog trenutne političke situacije.

-         Kako to?

-         Pa pazi, ne vidim poentu glasanja. Već trideset godina imamo jednu skupinu ljudi koji se samo između sebe menjaju na relaciji vlast-opozicija. Napravljen je takav korumpirani sistem  poltronsko-rođačkih veza  koji služi samo za zamlaćivanje naroda i mazanje očiju javnosti.

-         A daj, pa nije baš…

-         Šta nije? Vidi, na svakih par godina imaš te takozvane „izbore“, gde posle kampanje koja košta kao nekoliko prosečnih ambulanti u prigradskom naselju, imaš dan kada pučina odlazi da zaokružuje neke brojeve i ubacuje papiriće u kutiju. I šta se onda desi? Klasična partija pokera. Ko dobije bolje karte, taj će u narednom periodu da skida kajmak, a ostali se bore da ostanu u igri. Isti igrači, ista igra, samo je pitanje da li će ko ispasti u ovom krugu pa se vratiti u sledećem i ko će koliko omastiti brk.

-         Pa ne ide to baš tako. Imaju oni nepomirljive razli…

-     Koje razlike? Ideološke? Programske?  Ko nama može da garantuje da Vučić i Djilas juče nisu orgijali do 5 ujutru sa rumunskim kurvama i madjarskim kepecom? Da Čanak i Velja nisu prvo poderali karton Martela, a  posle neke balerine (ili baletane) na Salašu 157? Palma i Mlađa razvukli crte kod Čede na gajbi i divljali kao da sutra ne postoji? Da Boško Obradović nije uživao u sado – mazo čarolijama sa Draganom Todorovićem. A? Nije nemoguće. A mi i dalje izlazimo na izbore i dajemo svoj glas celoj toj bulumenti kleptomana, alkoholičara, dementnih imecila i moralnih gnjida. Pošto oni upravo to rade. Nama pružaju šou kakav očekujemo da vidimo, a kad se kamere pogase, zajedno sklapaju dilove i prave bahanalije o našem trošku. Nebitno je za koga bi mi glasali, oni su svi isti.

vucic_dacic_1

– Kaže Dragan, Rumunke su tu, a kepec isti Tirion!
- Opa!

-         Pa sa takvim stavom koji ti imaš, nikad se ništa neće promeniti!

-         Jel? A šta si ti uradio tačno?

-         Pa evo, recimo, učlanio sam se u grupu „Svi mi koji nismo glasali za Vučića!“. Pa ćemo da vidi…

-         Šta ćete „Vi?“ da vidite? I koji ste to „Vi“? ? Ne, ajde sada ozbiljno. Od prošlih izbora do nedelje ste se „Vi“  bavili Stanijama, Dance Arenama, Exitom i Gučom, raznim drugim festivalima, Cecinom decom i Karleušinim kučićima, Borom Drljačom i Flappy Birdom. Ne kažem da se time ne treba baviti, ali kada se baviš SAMO time, bitnije stvari se dešavaju pored „Vas“. Čast izuzetcima naravno. I sad šta? Grupa na Fbu?

-  A šta ti predlažeš?

-  Nemam pojma, znam samo da su svi  digli toliku famu oko ovih izbornih rezultata da mi je malo nejasno šta su svi očekivali posle njih? Koliko drugačiji rezultat? Neku promenu? Pa gde mi živimo, u Diznilendu? Kad se to desilo?  Pošto mi je stvarno nejasno da neko ko je vek proveo u Srbiji očekuje bilo šta od političara i sistema koji su napravili i koji uspešno održavaju. Jel neko stvarno pomislio da ako zaokruži broj na parčetu papira i ubaci u kutiju da će mu to rešiti bilo šta u životu? Da će u ovoj septičkoj jami od države neko ceniti pošten rad i da će obezbediti nova radna mesta? Šta su ono još obećali? Škole, vrtiće, zdravstveno osiguranje za sve? Rekli da će rešiti problem svih svojih poltrona, švalerki, devojaka, bračne i vanbračne dece, supruga, tetki, ujni, strina, šogora, braće i ortaka koje su nagurali u državna preduzeća i tove ih našim parama? Pa dobro, da’l ste vi normalni? Da li je zaista neko očekivao da će se sistem koji je građen 25 godina, sistem krađe, rođačkog potkusurivanja, ekonomskog i moralnog propadanja, razmontirati jednim potpisom i da smo se ovog ponedeljka mogli probuditi u Švajcarskoj?

-         Pa nije, ali je sve bolje nego ne glasati.

-         Kako to?  Koji smo to „izbor“ i imali?

-         Pa jednostavno izađeš pa vidiš šta…

-     Pa, jednostavno, nisam hteo da igram po pravilima koja mi ne odgovaraju.  Ne odgovara mi da biram između lopova i većeg lopova. Između ratnog zločinca i medijskog tajkuna. Između kafanskog galamdžije i seoske lude. To su njihova pravila igre i ja neću da se igram. Niko nije dovoljno dobar da bih mu dao svoj glas. Kraj.

-         Pa znam, ali šta onda ostaje?

- Nemam pojma. Ono što sigurno znam je to da ovako ne ide više. Ko god da dođe na vlast i sa kolikim god ciframa da izađe ništa se neće promeniti. Može da bude za nijansu gore, i još jedan  stepenik niže. A toga nam nikad neće ponestati. Hleba i vremena možda ali sivila i srozavanja, nikad.

-         Ali, i…

-         I drugo, ako sistem nemožeš da pobediš, a znaš da te on kolje i ubija polako zašto ga ne srušiti? Zašto svi ćute?

-         Pa nije, besni su ljudi, i nezadovoljni…

-     Jel si besan? Idi uzmi ciglu i baci je na kancelariju neke stranke, bilo koje, sasvim svejedno, nećeš promašiti. Idi istovari dve prikolice šljunka na prugu ili auto put. Zapali AudiA8 lokalnog političara ili baci Molotovljev koktel na zgradu Opštine, URADI NEŠTO! Nije mi namera da zvučim kao neki anarhista iz kruga dvojke, ali me baš zanima da li ko ima kakvo drugo rešenje? Evo ja ga ne vidim… Sve dok četiri godine budemo sedeli u svoja četiri zida ne radeći apsolutno ništa značajno, a jedan dan izdvojimo za „uvođenje promena, reformi ili nečeg takvog…“  možemo očekivati upravo to -  apsolutno ništa značajno.

-         A jebiga brate…

-         Zaista jebiga. E zato ja nisam glasao, niti želim to da radim sve dok ne budem imao za koga da glasam. A da biram „manje zlo“ kako se to danas popularno govori – nemam nameru, jer time samo dajem vetar u leđa jednoj jako dobro uigranoj ekipi koja piša po nama već generacijama unazad, a ako se ovako nastavi, i par generacija unapred…

-         Uf… Šta si uzeo od piva?

-         Jelen.

-         A brate, znaš da samo Lav pijem…

-         Goni se u kurac.

Šuja

Šuja

Hejter po rođenju, sve ostalo igrom slučaja.
Šuja

Latest posts by Šuja (see all)

Tromentari

comments