• images
  • 12:21 pm
  • images
  • No Comments.

Pet sranja koja slušamo ovog leta

Glupost na ovim prostorima prolazi kao vreli nož kroz puter. Pravoslavlje, socijalizam, rusofilija –  nema govana kojima ruke umazali nismo. Ali nećemo o tome sad. Sad nas zanima muzika. Tu isto dobro stojimo na polju imbecilnosti. Istorijiski gledano, mislim da se nalazimo u vrlo bitnom dobu za muzičku industriju. Naime, svedoci smo nastajanja novog žanra koji bi najblaže mogao da se nazove „džiberski-rep“.

Rep muzika je nastala kao neka vrsta nihilističkog napada N.W.A. (Niggers With Attitude) na društveni sistem S.A.D pesmom Fuck The Police kao i eksperimentisanjem RUN DMCa sa pločama, pre svega grupe Monkeeys, gde su preko postojeće muzike, sami „bacali rime“. Vremenom su se razvili podžanrovi, od gangsta rapa, preko političkog, alternativnog i najnovijeg Crunk stila. Iako mislim da je svaki izvodjač stil za sebe ovo su najčešće podele i vredi ih pomenuti.

E sad, da ne dužimo sa celim društveno/istorijskim prikazom i podžanrovima, već da se bacimo na poso. Svedoci smo poradjanja novog stila specifičnim za ove prostore. Kopile turbo-folka i rep muzike. I masa se prima na to. Što je nekada bilo “hleba i igara” sada je postalo “ Sisa, kvazi opasnih klinaca i autotune-a”. Uz svaku pesmu ovog tipa treba da stoji upozorenje – “Od ovoga crnci pobele”, i “Ovo je izašlo iz usahle materice i predstavlja genetski eksperiment koji vodi sam Sotona glavom i (štucovanom) bradom”. Pošto ovakvih sranja ima više nego Vučićevih obećanja, izdvajamo samo par komada koje se ovog leta baš vrte po klubovima.

 

5. Rasta – Kawasaki

 

Neko već jednom mora da kaže deci i omladini. „Ovo“ je teško sranje. „Ovo“ je toliko retardirano da nam nije jasno kako „ovo“ do kraja izdržati. Ustvari jasno nam je. Idiotluk jeste recept za lokalni uspeh. Kod nas Ekrem i Ivan Ivanović prave pare. Pametnome dosta. Priča je sledeća: On zna neku ribu koja se loži na pare. I Kawasaki pravi „brm, brm“. I onda samo tuc-tuc-tuv-nc-nc-nca-bas-bas-nc-nc-tuc-tuc. Kraj. Kako li se ovaj izdvojio iz mora mediokritetskih pobačaja, to nikome nije jasno. Bassivity je u svojim začecima imao imena koja, kakva su da su, mogla tekstovima i muzikom da predstavljaju nešto na, ako ne svetskoj, a ono bar evropskoj rep sceni. Ranih dvehiljaditih si mogao da kažeš: „Slušam domaći rep“ i da te ne bude sramota zbog toga. Ako je ovo najbolje što imaju da ponude, treba im spepeliti studio i baciti so preko zgarišta za svaki slučaj.

 

4. Marko Mandić – Ramdagadam

 

Šta? Ramdagašta? Ko je ovaj čovek i zašto izgleda kao predsednik omladine SNSa sa Detelinare? „Ramdagadam se čuje kada ti ga dam“ – ok, skontali smo, on bi da jebe. E sad, verovatno to nikad nije radio do sad pošto mi jednom jesmo, a poznajemo ljude koji jesu više puta i svi smo se složili da ima tu raznih zvukova ali da „ramdagadam“ nije jedan od njih. Čak ni blizu. Mada, od čoveka koji se vucara po kojekakvim Beovizijama nismo ništa bolje ni očekivali. Ovo proseravanje sa akustarom nećemo ni komentarisati.

 

3. Mc Stojan – Ajmo svi

Legenda kaže da je Mc Stojan bio uspešan student ekonomije koji je skontao da od toge leba nema (Dinkić kaže LOL) i počeo da se sprda za mikrofonom na nekoj žurci. Druga priča koja kruži je da su mu jedva skinuli opanke u pokušaju nazuvanja maksara ali su se pokajali kad su skontali da fura vunene čarape čak i leti. Elem, ovaj čovek se proslavio učešćem na Farmi ribajući magareću pišaćku sa dovratka najbolje investicije Željka Mitrovića . A vala, ko je mesecima vukao krpu se Erom Ojdanićem i Zoricom Psujem Kao Botošanski Prodavac Lubenica Marković i treba da uzme neke pare u životu. Ova pesma je tematike „Ajmo veselje svi mi koji ribamo WCe i praznimo noše babama od Donjeg Ljubiša do Lucerna, opa!!!“. A i odradio je “feat” sa nekom bačkopalanačkom verzijom Amadeus benda. Sramota nas je umesto njega. I onda se pitamo što nam je osiromašio stočni fond u državi? Nema vune i mleka dok čoban londra po diskotekama Garnishpartenkirhena…

 

2. Cvijo – Brzina

Gospodin koji je napredovao u slaganju stihova od „Izvini, može martini?“ do „Brzina puta krivina jednako blizina“ ili tako već nešto… Cvija je čovek koji definitivno opravdava proces inkluzije celokupnim delom, a složićete se i likom. Mislimo da je njegov razvojni put tekao nekako ovako: Kao blago ometeni plod incesta, njegovi roditelji su odlučili da ga ne puštaju medj ljude, držali ga u podrumu i hranili ga šaranskim glavama jednom nedeljno. Negde oko svoje devetnaseste godine uspeo je da pobegne i oslobodi sve ono što je godinama tavorilo u njegovoj glavi. I eto šta se desilo! Pa ti državo ne ulaži u proces obrazovanja osoba ometenih u razvoju! VUČIĆU REAGUJ! Dokle god se to ne reši imaćemo gomilu likova koji čupaju obrve, slikaju se čučeći i izlaze u grad u gornjim delovima trenerke. Cviji su sve pesme golo govno na parčetu ispucanog asfalta pa nekako nema potreba izdvajati bilo koju posebno…

 

  1. Elitni Odredi – šta god…

 

Ovo je već pecanje u buretu. Svojevrsni začetnici džiberskog repa. Celu ovu listu smo mogli popuniti njihovim pesmama i opet ne bi omašili.Prvo da se razjasni ko su ovi momci. Rođeni u bogatim porodicama, uvek imali najbolje igračke koje nisu hteli da dele sa ostalom decom, upisali gimnaziju (privatnu, naravno), posle upisali fakultet političkih nauka ( privatni, naravno), i onda skontali da je muzika njihova strast, pa ćaća izvadio keš koji je zaradio na mešalici u Austriji i omogućio im da siluju koze u muzičkom studiju, pa da to kasnije snime i prodaju kao muziku. Njihove rime zahtevaju 0,1 % jedne sive ćelije da bi se razumeli, sva bića koja imaju više od toga počinju da krvare na uši posle prvih 40 sekundi pesme. Od rimovanja „grad“ sa „grad“ i „kratko“ sa, pogodićete čim, „kratko“do semplova koji su odradjeni na telefonu marke Nokia 3315 sa sve 4 SoundForge-a koja su crkla dok su se ubacili svi efekti koji i dalje ne mogu da pokriju glasovne (ne)mogućnosti autora.

Što se tiče ove pesme, tematika je jasna – Klinca sjebe riba, on naravno počne da lipači najskuplji viski i da kruži lokalima dok ne nađe novu izabranicu srca svojega koja na sebi ima minić do pupka. Nakon što provedu strasnu noć zajedno u limuzini njegovog ćaće ( JER KOJI SREDNJOŠKOLAC NE ŽIVI OVAKO!?!?!), rastaju se sa setom u očima, razmenjujući puškice iz biologije, jer je sutra kontrolni. Ako kojim slučajem neka curica zatrudni uz ovu pesmu, velika je verovatnoća da će dete imati Parkinsonovu bolest.

 

 

 

0. POČASNO MESTO -

Roket Eskobar – Istina je da te lažem

Sunce ti jebem krvavo. Posle slušanja gore navedene numere došlo nam je da dignemo ruku, a možda I nogu na sebe. Kosta se zaključao u WC I periodično neizmenično se čuju zvuci povraćanja i bolnog jecanja. Klinac baca gangsta rep preko pesme Ace Lukasa. Separei, lajne, utoke, najbolje pičke, keš, ludiloooo! Eskobar ili zna šta je smisao zivota, ili je ( a ovo je 99,9% tačno) totalni moron. Imbecilnost svega ovoga leži u tome da je sve snimljeno mobilnim telefonom u dnevnoj sobi neomalterisane kuće u Besnom Foku, sa četiri ortaka u kineskim trenerkama koji sledeće godine treba da “izdominiraju” po osamnaestim rodjendanima.  “Ribe” u spotu su vidno plaćene da budu tu, samo je pitanje da li novcem ili kiselim kupusom. Ne pomaže ni to što na stolu ima pića u vrednosti, brat bratu, za dobrih osamsto dinara (bez kaucije za flaše)! Neko ga je zajebao i rekao mu da treba da se bavi muzikom, i sada svi korisnici You Tube – a dolaze u opasnost da nalete na njegovu (s)tvar. Svim učesnicima ovog projekta preporučujemo rehabilitaciju na nekoj zapadnosrbijanskoj planini uz želju brzog oparavka i vraćanje u civilizacijske tokove. Plašimo se da nam se želja neće ostvariti…

Šuja

Šuja

Hejter po rođenju, sve ostalo igrom slučaja.
Šuja

Latest posts by Šuja (see all)

Tromentari

comments