• images
  • 2:46 pm
  • images
  • One Comment.

Otkrivamo sudbine nekadašnjih uzora 3- Iz dnevnika rata

Čitali ste u prethodnim delovima: Podelili smo sa vama da se Čipi iz Osvajača prošanerisao, da je Filip Žmaher postao božanstvo u Ukrajini, da su Vampiri propali skroz. Nakon pomešanih reakcija na taj tekst, na vrata naše redakcije zakucao je Bajone, sa pretnjom koju nismo shvatili ozbiljno. Naime, Građansko Udruženje Zaboravljenih Asova ( GUZA, drugovi i drugarice, GUZA) na čelu sa misterioznom figurom čiji identitet nam nije poznat je tražila da povučemo tekst. Mi se nismo složili. Najavili su retribuciju. Nismo ni to shvatili ozbiljno.
Napali su iznenada. Jednostavno nismo imali šanse. Dedu je po ulicama Novog Sada vijao Oliver Stoiljković. Iako je Deda lukav jedva se izvukao. Sa Šujicom smo izgubili svaki kontakt. Nećemo da pomišljamo na najgore, ali hoćemo.
Predstavljamo vam isečke iz našeg ratnog dnevnika. „Troblog vs Guza“.

 

Dan prvi.

Deda i ja ( Kosta) smo bili prinuđeni da zabegnemo u izolaciju. Srećom, podučeni iskustvom posle teksta o Novaku Đokoviću i pesmice o Vučiću, na vreme smo obezbedili tajnu lokaciju. U pitanju je Dedin stan od 12 kvadrata. Kontamo da „GUZA“ neće ni pomisliti da nas traži tamo. Pa lakše bi našli iglu u plastu igli nego Dedin stan, toliko je mali. Obezbedili smo dovoljnu količinu hrane, cigara, piva i dve litre vinjaka, zlu ne trebalo. Taman da preguramo par dana. Šujice i dalje nema. Nema veze, nikada ga nisam ni voleo, kada sve ovo prođe najzad mogu da proguram svoju ideju da treći član redakcije „Trobloga“ bude neka sisata plavuša. Idem sada da pokušam da dodirnem sva četiri zida u dedinom stanu istovremeno. Kontam da neće biti teško.

 

Dan drugi.

Jebem ti sreće, „GUZA“ nas je pronašla. Kako, ne znam. Sigurno nije pomoglo to što smo probali da u 12 kvadrata pravimo roštilj. Lebtejebo, ala je dimilo. Uglavnom, GUZA je pokušala da provali u stan, poslali su nam na vrata Zoranu Pavić, ali ni ona nije mogla da probije. Čista bukovina, suvi kvalitet. Vrata, ne Zorana.  Ostaje nam da se nadamo da će se smoriti i otići.

 

Dan peti.

I dalje su tu. Promenili su taktiku. Pokušavaju da nas isteraju bukom iz stana. Već 48 sati puštaju „Lake Pingvine“ u nadi da ćemo se predati. Moramo ostati smireni. Nijedan rat se nije dobio za jedan dan, pa neće ni ovaj.

 

Laki+Pingvini

Pingvini laki, a težak rokenrol

 

Dan sedmi.

NE MOGU DA DA DA DA…O mater im jebem. Hrane više nema. Nestala još juče. Ostala nam je još flaša vinjaka. Poslali su Ellu B ispred vrata, da proba da nas prevari da je dobra riba. Kada joj to nije pošlo za rukom, počela je da gura svoje postere ispod vrata. Postaje zeznuto,ali ne smemo posustati sad.

 

Dan osmi.

Glad i žeđ polako počinju da utiču i na Dedu i na mene. Deda se skinuo go do pojasa i stalno šapuće sa nekim Navuhodonosorom. Bacio sam pogled kroz prozor. „Guza“ se strateški rasporedila po celom kvartu. Uspeo sam da prepoznam Rastka Jankovića. I dalje ima veliku glavu. Auto mu je pun malene dece. Neko vozilo se približava. ŠTA JE TO JEBOTE? KATAPULT?!!? Ko to vozi?!?! NEŠA TWINS?! Neće valjda da nas gađaju vatrenim kuglama ili đuladima?!?! Evo, nategao ga je! Opalio je!!!! Srećom, nije bilo đule u pitanju. Neša Twins nas je gađao Erom Ojdanićem. Valjda je i njemu dokurčio.

Broj samohranih majki je zbog ovog gospodina porastao za 0,00001 posto. Kliknite na sopstvenu odgovornost.

 

 

Dan deseti.

NE MOGU DA DA DA DA… Prsao sam skroz. Nisam spavao skoro 2 dana. Ne smem zbog Dede. Kad god sklopim oči, on me gleda i oblizuje se. Ma, samo neka proba da se oda čarima kanibalizma! Nisam ja džabe sve ove godine u sebe trpao vinjaka, slanine i prasetine! Opaliće ga holesterol tako da će i da plače masno! Mada, Dedina plećka deluje kao da bi se super flambirala u ovo malo vinjaka što nam je ostalo…

 

Dan jedanaesti.

„Guza“ se pokazala kao okrutan rival. Poslednja u nizu tortura jeste to što su pustili Sandija Cenova da nam svoje pesme recituje preko megafona. Nećemo još dugo izdržati, evo već sedmi put recituje pesmu „Malena“ . Kontam da nabedim Dedu da mašemo belim gaćama u znak predaje i da počnemo sa pregovorima. I smrt je bolja od ovoga.

profesionalni_fotograf_sandi_cenov_2

Budimo realni, da li je mogla biti u pitanju neka druga pesma?

 

2 sata kasnije smo potpisali kapitulaciju. Garavi , zabagreli, izašli smo na Sunce. Dočekao nas je Bajone, sa osmehom koji govori – Jesam vam lepo rekao. Kaže da vrhovni poglavar „GUZE“ hoće da nas vidi. Sedamo u njegovog trabanta, stavljaju nam kapuljače na glavu i voze na nepoznatu lokaciju. Stali smo posle 300 metara pošto trabant sporije pali. Morali smo da izađemo da ga poguramo. Nastavljamo put ka alfa Guzi….

Ko je alfa Guza? Gde je Šujica? Koga će još sresti „Troblog“ redakcija u ovoj epskoj akcionoj avanturi? Saznajte u četvrtom, poslednjem delu ove sage koja će se prepričavati u godinama koje tek dolaze…NE MOGU DA DA DA DA….

Kosta

Kosta

Po sopstvenom mišljenju, od kontempliranja napravio umetnost. Tematike koje se nalaze u njegovoj glavi ne bi poželeo ni najgorem neprijatelju. Kažu ljudi da je duhovit.S vremena na vreme stavi nešto na papir. Relativno kasno je otkrio vinjak - tek tada je shvatio šta znači izraz "živeti rokenrol"
Kosta

Latest posts by Kosta (see all)

Tromentari

comments