• images
  • 2:50 pm
  • images
  • No Comments.

Od ljubavi do mržnje je tanka linija

“Ne budi cinični hejter“ – to su reči koje mi je pre neki dan rekao drugar nakon što sam izneo svoje mišljenje o reklami za Pravnijadu koja je do ovog trenutka postala viralna sprdnja. I zaista, skontao sam da u ovom momentu postoji više stvari koje iskreno ne volim nego onih koje volim. Zapitao sam se zašto je to tako. Da li sam ja drkoš? Jesam, u ogromnoj meri. Ne kažem da je to dobra stvar, ali to je činjenično stanje. Jednostavno, volim da mrzim, i da solim pamet. Ali trudim se da uvek za to postoji validan argument. Međutim, skapirao sam da, kako starim, kako sve teže podnosim mamurluke, kako je na glavi sve manje kose, ono što me „tera na mržnju“ jeste moj sve manji prag tolerancije. Nije oduvek tako bilo, nekada sam zaista uživao u stvarima koje nas sve svakodnevno okružuju. Ali ne lezi vraže,moja okolina je uticala na mene tako da sam neke stvari, u koje sam se takoreći kleo, počeo da prezirem. Ubeđen sam da nisam jedini.
Zato sam odlučio da navedem par primera stvari koje sam nekada voleo, ali koje sam vremenom zbog ljudi zamrzeo. Siguran sam da će se ljudi koji ovo budu čitali pronaći u nekom od primera.

 

1. Ono kad volite neku pesmu/film/seriju/neštotreće pa je zamrzite kada vidite da je ljudi za koje smatrate da ste bolji od njih isto vole.
Odmah sam krenuo sa svojom rak ranom. Taština, sujeta, sve u jednom. Znate ono, kada hipster u vama pronađe nešto što vam se odmah svidi, a nije komercijalno i isfurano. Sami sebe potapšete po leđima, kažete sebi bravo, nahranite svoju sujetu svojom originalnošću i činjenicom da niste kao svi ostali. Ali eto ti belaja, posle nekog vremena skontate da neka riba sa fejsbuka, koju imate u prijateljima samo da bi joj blenuli u dekolte i gole butke okači istu tu pesmu. Riba koja zna napamet sve pesme Cece, Stoje, Dare, opali link Pearl Jam „Black“ i još u opisu napiše nešto u fazonu „Divna“ ili „ Moja pesma“. I šta onda uraditi? Da li da se zapitate zašto vama toliko to smeta? Da li pokušati objasniti ribi koliko je Pearl Jam do jaja bend i kako imaju 1000 puta bolje stvari od te? Dok se vi tako premišljate, ona naravno već opali link Olivera Dragojevića, ono sranje „Happy“ gde svi tapšu, ili nešto sasvim peto. Ili se zapitati da li je vredno biti površan i trpeti tu istu ribu koju ste dodali samo iz gore navedenih razloga i popizdeti i obrisati i nju i jebeni Fejsbuk i otići negde u tri lepe materine? Ja još uvek nemam odgovor, znam samo da mi se ovo, i varijacije na ovu temu, dešavalo milion puta.

 

pearl-jam

Kako to misliš, koju JOŠ pesmu volim?

 

 

2. Ono kad zamrzite kafanu u kojoj ste ostavili dušu/srce/platu/patiku zato što je „postala fensi“

Priča ide ovako. Nađete kafanu koja momentalno postaje vaša oaza. Pivo je taman toliko hladno da ne sjebete grlo, konobarica je taman toliko sisata da imate i gde da bacite pogled, vinjak je taman toliko mlak da… dobro, vinjak je vinjak svakako. Mesto na kojem se okupljate vi i ekipa postaje vaše utočište od sveta, gde se može baciti dobar komad spike na sve moguće teme, ili jednostavno se jednostavno opuštate uz Tomu Zdravkovića i karirane stolnjake. Mesto koje uključite u obaveznu rutu vikendom. I sasvim ste zadovoljni okruženjem, drugim posetiocima. Idila par ekselans. Ali ne lezi vraže. Priča o ovom mestu ide od usta do usta. Počinju da se skupljaju ljudi koji vam idu na ganglije. Likovi u majicama sa velikim izrezom i brojanicama oko vrata i klinke koje vrište kad krene nova Ceca polako menjaju garnituru starih posetilaca. I to taman kada ste sa lokalnim alkosom sklopili sporazum o tome koliko puta za veče može da vam traži cigaru i koliko puta za veče može da vam ispriča za onomad kada je umalo jebo lepu Brenu. Sisatu konobaricu više i ne viđate jer je okružena pubertetlijama kojima nije dovoljno da bulje u nju nego je smaraju, Tomu Zdravkovića zamene Tatula i Cvija. Razmišljao sam zašto je to tako. Da li smo i mi tako delovali starijoj gardi posetilaca , i da li ćemo i mi u jednom trenutku reći „Aupičkumaterinu“ i otići da šljemamo vops ispred diskonta? Kako mi za sada deluje, to je jedini logičan potez.

 

kafana-mala-moja-otvaranje

Muzika, može nešto od Elitnih odreda u akustičnoj varijanti?

 

 

3. Ono kad zamrziš svoju generaciju jer je generalno otišla u nepovrat. A i ti sa njom.

Naslov ovog odeljka i ne otkriva mnogo, ali evo, da vam pomognem sa plastičnim primerom – 10 godina mature osnovne škole. Skupe se dve trećine razreda. To su ljudi sa kojima si delio osam godina svog života, sa kojima si krenuo u carstvo zvano pubertet, sa kojima si počeo da se formiraš kao čovek, ili bar to voliš da misliš. Šta god da si uradio nakon toga, ispašćeš šaban u tuđim u njihovim očima kada se skupite. Cure koje su se posle srednje odmah udale i zatrudnele, i koje sad čekaju treće/četvrto dete će na sav glas pokušavati da te ubede kako je njima do jaja u životu, kako je baš lepo sa svojih 25 godina iz sebe izbaciti već tri bebe, kako je do jaja kada po ceo dan gledaš „Malu nevestu“ i kako im je brak super skladan, pogotovo onih 15 sati dnevno dok im je muž, skoro uvek po defaultu kamiondžija, na putu. Likovi koji su završili neke zanate će te gledati kao majmuna kada kreneš da im objašnjavaš da se ti baviš programiranjem ili nečim drugim što ne proizvodi žuljeve na rukama ( Hehe, koji si ti Amerikanac) . Onih par procenata koji su se uputili na studije, ali sticajem okolnosti (čitaj, žene, alkohol, vutra) nisu završili faks ni posle 6 godina jebavanja i učenja će ispasti i najveći gotivci, jer njih zabole šta si ti uradio sa sobom, mnogo je bitnije kako će Keln igrati u gostima jer im od toga zavisi overa semestra i pivo na studenjaku. Oni koji su se zaposlili će da ćute, proveravaju sat konstantno, jer ujutru se ustaje i ide u nove radne pobede. Pod pobede podrazumevam onaj trenutak u mesecu kad ti na račun legne 25 ljada za koje si dupe gulio čitav mesec, a koje ćeš da spičkaš u roku u 10 dana. Kojoj god grupaciji da pripadaš, ostali garantovano idu na nerve.

trudnice-probiotici-1328585176-105418

Ona čeka dvojke, ja keca na Borusiju

 

Sve u svemu, dok sam pisao ovaj tekst sam shvatio da sam i ja površan i pun predrasuda. Da sam napisao svaku sitnicu koja mi ide na živce, ovaj tekst bi bio izuzetno dugačak, i ne verujem da bih podneo da ga napišem do kraja, pošto sam se već sada iznervirao, a samo sam tri stavke naveo. Ali to je postala svakodnevnica. Navikao sam se, i neću da se menjam. Tako da ništa drugo mi ne preostaje nego da nastavim da „hejtujem“ što u sebi, što oko sebe. Bitno je da voliš ono što radiš. Ljudi su govna, a i ja sam čovek.

Kosta

Kosta

Po sopstvenom mišljenju, od kontempliranja napravio umetnost. Tematike koje se nalaze u njegovoj glavi ne bi poželeo ni najgorem neprijatelju. Kažu ljudi da je duhovit.S vremena na vreme stavi nešto na papir. Relativno kasno je otkrio vinjak - tek tada je shvatio šta znači izraz "živeti rokenrol"
Kosta

Latest posts by Kosta (see all)

Tromentari

comments