O Troblogu

Eto nama našeg Trobloga. Zašto? Nemamo pojma. Iskreno, ne da nemamo pojma zašto smo se upustili u pisanje bloga, nego ja trenutno ne znam ni kako da napišem ovu uvodnu reč… Pio sam kafu jednog jutra… Dobro, ne beše baš jutro. Ne beše ni kafa, a prilično sam siguran da su Deda i Kosta bili za šankom pored mene i da je Deda držao govor na temu „ E da vam ja kažem, kako se nekad živelo u MOJE vreme… Nismo ni imali vreme, imali smo samo prostor, čekali smo da izmisle vreme i završe kontinuum pre roka…“ Kosta je verovatno razmišljao da li je „sarma sendvič“ patentiran i ko je jači, Aca Lukas sam ili Čipi sa Osvajačima? Elem, šank ko šank. Kad se nasloniš na njega, svašta može da se desi. Možeš da se zaneseš u obrtanju tura pa da završiš ispod njega. Možeš da se nasloniš na mrcinu pored pa da mu rascopaš pesnicu glavom i upoznaš čari srpskog zravstva. Možeš i da se izjadaš šankeru kako je Liverpul najpotcenjeniji fudbalski klub ikada i da današnji klinci nikad neće shvatiti koliko je Đuza Stojiljković bio bolji Leondardo od ovog novog Kako Se Ono Zove… Možeš i da se primiš na devojku za obližnjim stolom i da smisliš muvanje koja će ući u čitanke pored Alekse Šantića, ko zna možda te nekad i citiraju na fejsu? Možeš i da gledaš kako ona odlazi sa drugaricama jer im je neprijatno da neki kreten za šankom bleji u njih. Možeš i da smisliš neki algoritam kojim ćeš ojaditi njujoršku berzu, bezobrazno se obogatiti, nahraniti decu u Africi, rešiti pitanje mira u svetu i naterati ovu iz prethodne rečenice da se sjebe totalno što ti nije dala… šansu… A može da ti padne na pamet da bilo lepo da sa još dva sapatnika pokreneš blog, pošto svako malo serete nešto po društvenim mrežama, relativno ste duhoviti i još relativnije pismeni. Imate mišljenje o manje više svemu & svačemu i ne libite se da ga iznesete. I eto, TROBLOG. Nema neke velike ideje iza ovoga, nema nekog velikog plana ili dobiti. Čitajte nas, komentarišite, kritikujte, platite nam pivo. I Kosta će vama, živi bili! Na početku stvarno jeste bio šank, na kraju ostale

TRI GLAVE, DVA PROMILA, JEDAN BLOG!

DOBRO NAM DOŠLI!

… I uglavnom, nije bilo lako Šujici oteti tastaturu, voli čovek da piše pa to ti je! Ukoliko ne znate ko je Šujica, to je ovaj treći, poslednji deo puzle zvane Troblog ( prva dva dela smo Deda i moja malenkost Kosta). On vam dođe kao onaj deo što ide u ćošak. Nije to sad bitno. Moram samo da naglasim da, ukoliko ovaj blog  bude čitan, to jest, ukoliko ga budu čitali i ljudi koji ne dele naše prezime i nisu na neki način ucenjeni od strane nas da ovo čitaju, sigurno ćemo se suočiti sa optužbama da kopiramo već neke dobro poznate stranice i blogove. Moj odgovor na to je: Pa šta!? Jašar kopira Ipčeta, Mile Kitić kopira DMX-a,  a Guns and Roses su kopirali Osvajače. Bitno je naći kvalitetne uzore. Mi ćemo se truditi da sve što napišemo bude iz našeg ugla sa našim pečatom.  I da bude kvalitetno. Osim ako nismo mamurni. Onda možete da očekujete teško sranje. Ili ništa. Sve u svemu, da ne dužim, greje mi se pivo, treba održavati ova dva promila. Deda, imaš reč.

…Ja sam, deco, odveć star, pa mi ne zamerite što bih svoj deo priče ispričao na način koji dolikuje mojim godinama:

Čudna jada Novog Sada grada,
Kad s’ okupi za kafanskim šankom,
Okupi se do tri glave prazne,
Poda sobom stolce da prevrnu
I dobiju drugu perspektivu
Jer sa poda pasti se ne može.
Prva beše glava pogolema,
Starac Bogun od milijun ljeta
Što ga vazda nostalgija vuče
Da vam drevne priče pripoveda
Kako nekad sve bolje bejaše:
Omladina mlađa i krotkija,
Žene lepše, prirodne, poštene,
Staračka se riječ poštovala,
Internet je bolji protok im’o
A na silnim mrežama društvenim
Ni trolova ni budala niđe!
Druga glava Kosta-Mizantrope,
Golem junak, srazmerne širine
Koliko mu od poda do brade.
Voli Kosta sve što mrze mladi:
Prasad klati, Betmena čitati
I na strašnom mestu kulirati.
Na njemu su ‘aljine moderne,
Što iz Burde, što iz Stoteks radnje,
Krkobabić prineti mu nije.
Treća glava Šujica Hejteru,
Sitna glava – pamet ništa veća,
Sitnoj glavi ništa sveto nije,
Opljuvaće i svoga rođenog
Samo kontri danak da prinese,
Drugačije sretan biti neće.
On hejtuje sve što raja voli
Što pročita izvrnuće ruglu
Naglas čita, rukom kontru piše
Jednom piše, drugom rukobludi
Sve nad svojim minulijem radom,
I pred sanak mantru završava:
“To sam vama danas ishejtov’o”
Al’ u njega crna duša nije,
Već mukica za bolje ne znade,
Mehanizam odbrambeni to je,
Jerbo ne da u se, a ni na se,
A poda se smot’o bi i prase.

Eto, toliko od nas sviju za početak – nadamo se da će biti bolje, a vi slobodno pregledajte totekstova što smo upriličili.