• images
  • 1:41 pm
  • images
  • No Comments.

Mito i korupcija na naš način

Kada smo Deda, Šujica i ja prvi put došli na ideju da počnemo da pišemo ovaj blog prva stvar oko koje smo se dogovorili jeste bila da nazdravimo u to ime. Mislim, svakako bi mi popili nešto ali lepše je sa razlogom. Druga stvar koju smo utvrdili jeste broj tekstova koji ćemo izbacivati na nedeljnoj osnovi. Naravno da smo tu omanuli, jer ono, imamo previše samopouzdanja. Treća stvar jeste bila da se nećemo nikada prodati i nekome odraditi reklamu ako to nije zaslužio, pa makar nam ponudili kule i gradove. Pljunuli smo u dlan i rukovali se. Deda je hteo da damo i zakletvu u krvi, valjda je to bilo popularno u njegovo vreme. Nekako smo ga ubedili da to nije potrebno. E sad, ono što Deda i Šujica nisu znali, ili su znali ali nisu hteli sebi da priznaju, jeste da sam ja izuzetno podmitljiv čovek. Pružio sam im ruku sa ozbiljnim izrazom lica, a u glavi sam već zamišljao kako skačem u bazen pun para poput Baje Patka. Para koje ću dobiti kada prodam svoju trećinu Trobloga, a njih ostavim da se jebavaju sa novim saradnikom. Kad kažem novi saradnik, moram priznati da sam zamišljao nekoga poput Željka Mitrovića ili Saleta Popovića. Ma koga lažem, zamišljao sam upravo njih. Možete li da zamislite sastanak kojem prisustvuju Deda, Šujica i Sale Popović? Već vidim – Šujica pokušava da nabavi broj ženskog dela poslednje generacije „Zvezdi Granda“, a Deda pita šta mu radi školska drugarica, Lepava Lukić.
Sad sam već malo odlutao od teme. Uglavnom, spreman sam da se prodam, i očekivao sam da će se to relativno brzo i dogoditi. Čak sam i odredio i za koja materijalna, finansijska ili dobra koja ne spadaju u prethodne dve kategorije sam spreman da kažem „Troblogu“ zbogom i laku noć. Ukratko, spisak je delovao ovako:

• Novi golf petica;
• Vikendica na Zakintosu;
• Mesec dana sa Anom Kokić ( To je u slučaju da Sale Grand bude kupac) tokom kojih bih je terao da mi zavija sarmu dok radi špagu obučena u kostim Žene – Mačke;
• Letovanje na Kubi;

 

vw-golf-v-gt-sport-1.9-tdi-slika-12219402

A limarija kao curica!

 

Međutim, osim lajkova i pozitivnih komentara niko da uputi ozbiljniju ponudu. Niko ni na pivo da nas pozove. Niko da nam ponudi ruku svoje sestre. Ništa. Ali nisam odustajao. Nada umire poslednja. Kontao sam da su i moji zahtevi malo nerealni, pa sam odlučio da malo spustim loptu. Rekoh malo. Spisak je poprimio sledeće konture:

• Svi primerci kopija serija „Srećni ljudi“ i „Bolji život“ koji su ikada nastali, da sam odlučujem kada ću da gledam Aranđelove i Riskine avanture, možda i u 3D da ih konvertujem;
• Suhomesnati proizvodi u mojoj težini ( mada je onda isplativije ono letovanje na Kubi);
• Golf trojka, jer Njemac je Njemac!!!;
• Letovanje u Bugarskoj;

 

Radmila_Savicevic_u_seriji_Srecni_ljudi

Serija u kojoj se 90 posto zapleta bazira na slabijem sluhu likova

Vreme je i dalje teklo. Pozitivnih komentara je sve manje bilo. Videli ljudi s kim posla imaju. Nisam hteo sebi da priznam da sam se opet precenio. Vetar u leđa mi je dala situacija kada  mi se  par devojaka osmehnulo dok sam išao ka kafani. Kontao sam, možda popularnosti treba vremena da malo „krčka“. Ispostavilo se da mi je ipak samo bio otkopčan šlic, a kao za inat sam tada obukao gaće sa Spajdermen motivima. Postajao sam očajan. Moja verzija „Daj šta daš“ se ogledala u sledećoj listi ponuda na koje sam bio spreman da pristanem:

• 10 litara vinjaka. Jer od vinjaka se ne stari, od vinjaka se umire mlad;
• „Carnex“ paštete u količini ekvivalentnoj Stanijinom IQ – u. Verujem da bih i gladan ostao;
• Diskografija Ekstra Nene. Jer ja i mazohizam shvatam ozbiljno;
• Letovanje u Sutomoru;

 

vinjak

Stoje kao da se himna intonira

 

I dalje ništa. Ne ide mi od ruke čak ni da budem korumpiran. Ko bi rekao, kad ceo život primere korupcije i mita viđam svuda po zemlji Srbiji. I onda sam doneo odluku. Imam i ja neke granice i mere! „Troblog“ je ogledalo Dedinih, Šujicinih i mojih misli i shvatanja. Kakva su, takva su, naša su! Nijedno letovanje, nijedan auto nemačke proizvodnje me ne može naterati da ih se odreknem! Možda nismo društveno korisni, možda ne menjamo svet, ali majku mu staru, niko ne može reći da ne razmišljamo! A došlo je takvo vreme da je razmišljanje i bavljenje ikakvom temom koje zagrebe malo dublje od površine retkost! Tako da, svi vi potencijalni kupci moje trećine ovog bloga, moram vam reći da ne postoji šansa da se odreknem svog dela.
Osim možda za gajbu piva. Ili izlet na Paliću. Ili griz pljeske. Ili da me neka dobra riba potapše po ramenu, prijateljski ali sa emocijom.

Kosta

Kosta

Po sopstvenom mišljenju, od kontempliranja napravio umetnost. Tematike koje se nalaze u njegovoj glavi ne bi poželeo ni najgorem neprijatelju. Kažu ljudi da je duhovit.S vremena na vreme stavi nešto na papir. Relativno kasno je otkrio vinjak - tek tada je shvatio šta znači izraz "živeti rokenrol"
Kosta

Latest posts by Kosta (see all)

Tromentari

comments