• images
  • 8:06 pm
  • images
  • No Comments.

Legenda o Padu – Deo Prvi

Za Đuru je bitno naglasiti dve stvari. Prva i za mene izuzetno bitna stvar je to da je verovatno jedini čovek na svetu okruglom koji mene može da istoleriše u svakom stanju. Za ovo malo života što sam proživeo, promenio sam više društava i ortaka nego Maja Gojković političkih opcija, ali Đura je uvek bio tu – veran kao pseto. Doduše, ne ono pseto što veselo doskakuće sa ižvakanom balavom gumenom lopticom, položi vam je pred noge i maše repićem iz Saša Grej perspektive u iščekivanju da je zafrljačite, pa da vam je on, onako sav koristan i ugodljiv, opet veselo donese. Jok, on bi pre bio onaj ker sa kojim kada hoćete da se igrate dodavanja promoli nos iz kućice k’o da ste mu poziv za vojsku doneli, dovuče se namrgođeno do prokletog komada gume što svirucka kada ga zagrize, dovuče se nazad do noge svog vlasnika, ispljune prokletinju u fazonu: “koji moj tražiš da ti donesem jebenu loptu kada ćeš je opet zafrljačiti u tri lepe, zašto si toliko glup?” i odgegati se nazad do jazbine. Često sam kontemplirao o tome – reko možda je dečko mazohista, mada s obzirom da mu je ćale vikend-alkos i siledžija, kontam da sam mu ja još i dobar. Jedno vreme sam mislio da ostaje sa mnom jer je derpe, ali kada sam mu to onako kroz podjebanciju predočio on mi je spustio ruku na rame, pogledao me pravo u oči i krajnje smireno rekao da bi radije pustio da ga Dule Vujošević kresne Toletom u hrpi trulog krompira na sred Kvantaške pijace nego što bi dozvolio sebi da zamisli scenu gde me ovlaš ljubne pored usta. To me je u isto vreme obradovalo i uvredilo do koske – Toletom jebote…mada, kontam da sam verovatno bio jedina osoba pred kojom je mogao biti opušten, podjebljiv, duhovit – onakav kakav je zapravo bio, a to nas dovodi do druge stvari.

 

VuTole


“Samo se ti otimaj, čika-Tole tako vole”

 

Druga stvar je ono što je činilo samu njegovu srž – patološko bežanje od konflikta. Opet, kontam da je to zbog matorog i njegovih konstantnih nalivenih ispada pri čemu bi Đura najebao zato što je, recimo, ostavio viljušku u sušilu okrenutu nagore, a to je garant uradio namerno da se ovaj nabode i crkne od sepse, đubre jedno balavo nezahvalno on će njemu o glavi da radi, doktejalebomranim…PLJAS PLJAS PLJAS!
Đura fizički nije bio u stanju da se suprotstavi hercegovačkom međedu. Sa druge strane, iako je bio izuzetno elokventan i bistar momak, priča nikada nije niti će ikada moći da promeni sekund razmišljanja džepnog boga – gospodara zamka svog. Zato jedino što mu je preostalo beše da se godinama u tim situacijama sklanja od skota – što dalje i što tiše. Godinama sam čekao da mu flipne okidač, da ponukleariše i oduva matorog dugom devetkom što im je uštekana iza metalne kutije sa porodičnim fotografijama – godinama je Đura iznova i iznova pokazivao da može da istrpi sranja i nepravde level – kuća Stark. Upravo iz tog razloga nisam ni sanjao da ću ikada doživeti ono čemu sam prisustvovao te kobne aprilske subote na nedelju…

…Svi su je zapazili čim je kročila u lokal – neki zauzeti tipovi su pokušavali da se naprave totalno kul, kao nisu je ni skontali, ali su to radili tako jadno i providno da su njihove ribe popizdele triput grđe nego da su joj se zablenuli direkt u nabujali dekolte. Drugi tipovi su joj se zapravo zablenuli direkt u nabujali dekolte oivičen dugom, platinasto-plavom savršeno ispeglanom kosom u isto tako savršenom kontrastu sa tamnim tenom. Struk joj je bio neproporcionalno uzak, a iz najšorcastijeg teksas šorca su se kilometrima pružale noge i završavale štiklama desetkama boje precizno usklađene sa bojom kose. Ostale devojke su momentalno složile facu kao da su posisale limuntus što je samo pojačavalo efekat njene pojave.

 

Kada bi se okrenuli za njom, umesto da joj odmerite guzicu odmerili biste joj drugaricu koju do maločas niste ni skontali – skoro pa ni nalik njoj. Kosa joj je bila vezana u rep, nosila je jednostavnu crnu haljinu i obične baletanke, a čkiljila je ispod hipsterskih naočara debelog okvira i trčkarala za njom kao u strahu da je ne izgubi u masi iako je eminentni lokal Dva Štakora još uvek bio poluprazan.

Ja sam pokušao da izvedem neku unikatnu reakciju – onako, sa svojim potpisom:

- Pazi tamo, buraz, klasično krindovanje – solidna sedmica izašla sa slabom četvorkom da pored nje izgleda kao devetka.

- Ko četvorka – ona malena sa konjskim repićem? Di je to četvorka jebote? Baš je slatka.

- Ma daj ne seri, ima facu kao neka Živana ili Melanija.

- Jeste Slaviša, ti nekome kenjaj za ime.

- Zovem se Slavko majmune, duvaj ga. Elem, pošto si se primio na Živkicu, ja ću jadan morati ovu Teu ili Miu ili takonekakogarant.

- Aha, i ti ćeš sad kao da startuješ tu ribu?

- Sad prilazimo strateški k’o tigrovi antilopi kroz šikaru.

- Brate, je l’ slušaš ti sebe nekad kad kreneš ovako da bulazniš?

- Ćut’ bre! Poplašićeš antilope!

Nisam se okretao, ali znao sam tačno kakvu je facu složio dok se u sebi mirio sa transferom blama epskih razmera koji je naslutio da sledi.

Nastaviće se…

Deda

Deda

Pripovedač, fejsbučilo i komedijaš. Povremeno uleće u probleme stvarnog sveta.
Deda

Tromentari

comments