• images
  • 4:18 pm
  • images
  • No Comments.

Kad porastem biću… Seronja …

Nedavno sam završio sa gledanjem serije „True Detective“ i mogu vam reći da me je navela na razmišljanje. Znam šta će sada većina vas da pomisli, pomodarstvo, Rasti Kol car, njegova filozofija je do jaja, kliše si Kosta… I bili ste u pravu! Njegova filozofija jeste do jaja! Ono sranje o krugu života je jebeno izuzetno tačno, i veoma primenljivo na svaku moguću sferu života. Život jeste jedan krug, počinje kad se upišaš u pelene, završava se kada uradiš to isto, eventualno nešto gore. E sad, ova filozofija je na život u Srbiji itekako primenljiva. Dobio sam pritužbe od Dede da su mi tekstovi predugački, pa zato neću ulaziti u neku duboku analizu, i ovo što sledi će biti dugačko kao ono govno „Hobit 2“. Fokusiraću se na onaj deo života koji traje najduže. Ne, ne mislim na monologe Kristijana Golubovića, ipak je ovo nešto kraće, i možda ne toliko bogato izmišljenim epitetima. Karijera, rođaci, karijera.

Svi mi, dok smo mlađana dečurlija koja u nos trpa voštane bojice, imamo neka nerealna očekivanja od sebe. Ko je kriv za to? Roditelji, pre svega, jer oni sve svoje frustracije i neuspehe pokušavaju da kanališu u svoju čeljadiju. Svaki ćaća kamiondžija sanja kako će mu sin prvenac biti neko mudo koje kičmu neće kriviti u 20 godina starom „Fap“-u. Totalno zanemaruje činjenicu da isti taj sin ne zna da se „ne može“ piše odvojeno, iako je dobrano zašao u treću deceniju života. Osim roditelja, kriva je i televizija. Svi smo mi hteli da budemo čuvari plaže, jebeš to što Srbija nikada nije bila dalje od neke slane vodene površine. Deca su naivna, maštaju. Ne kažem da je mašta nužno zlo, ali obično se realnost (Vučić) tako naglo prikrade i opali šamarčinu i tebi i mašti, da vam uši zvone narednih par godina. Zato sam tu ja. Da se oserem na nade svih budućih generacija čistača ulice koji još nisu svesni da su to. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv tih ljudi, čak bi mi sad trebalo njih par da opale generalku u ovom brlogu koji nazivam stanom, sa sve onim gas maskama. Analiziraću par zanimanja kojima generalno teži 90 posto omladine svih generacija, i predstaviti ih onakvim kakva ona zaista jesu.

 

1. Lekar

Fikcija: Zahvaljujući onim serijama „ER“, „ Chicago Hope“, pa i ovim novijim kao što je „House“ omladina misli da je do jaja biti lekar. Oko tebe sisate medicinske sestre, lečiš samo lepe ljude, imaš svoju kancelariju, nosiš stalno najfinija odela, pijan operišeš, osvajaš nagrade, plodiš koleginice iz klase, pun si kinte kao brod, najbolji ortak ti je isto lekar iz neke druge branše, igrate golf sa krova bolnice, ruke retko krvave. I imaš vremena koliko hoćeš da vodiš polemiku sa sobom da li je trebalo da opališ onu tehničarku sa radiologije, ili guzatu recepcionerku iz urgentnog.

Srbija: Polomiš mozak od učenja 10+ godina. Uspevaš nekako da se zaposliš. Oko tebe medicinske sestre, čiji klimaks divlja više nego devojčice u pubertetu na koncertu Saše Kovačevića. Po ceo dan menjaš usrane pelene. Pacijenti su ti pretežno matori ljudi, koji su davno skapirali da je nekupanje odličan vid borbe protiv uroka. Piješ jer moraš. Ortake nemaš. Nosiš bele klompe. Jeste da s vremena na vreme možeš da se nadaš litri vinjaka, polovini praseta , novčanici od 50 evra koja predstavlja mito, ali da li sam pomenuo DA NOSIŠ JEBENE BELE KLOMPE?! Alternativa: Poslušaj Bijelo Dugme. Budi pekar ili apotekar. Oblačićeš se isto, ali opušteno možeš da pljuneš u burek masi koja te nervira, niko to neće saznati.

download

Al sam te usr’o

2. Roker

Fikcija: Nosiš kožnjak, naočare za sunce, piješ samo viski, šmrčeš koks sa 5+ dojki i pušiš kohibu. Kada preteraš, vaginalne izlučevine tvojih obožavateljki predstavljaju odličnu alternativu za Cedevitu. Puniš stadione, svi znaju tvoje ime. Noć je dan, dan ne postoji. Oženiš neku starletu, napraviš joj petoro dece, a sa strane imaš jedno 10 varijanti. Bend si osnovao sa ortacima iz kraja, počeli ste u garaži, 20 godina kasnije punite „Vembli“. Živiš brzo, umireš mlad. Ekranizuju tvoj život, glumi te neki holivudski lepotan, film dobija Oskara. Ti to gledaš sa one strane i jebeš im mater jer mu kosa nije dovoljno masna.

Srbija: Nosiš kožne pantalone, iz kojih ti viri guzica. Pred nastup sa ostatkom benda deliš dvolitru piva. Basista kasni, jer je sinoć radio neku svadbu u Rumi. Imaš obožavateljke, ali su toliko ružne, da naspram njih slike iz mladosti Taška Načića izgledaju kao da je na njima Monika Beluči. Izdaješ cd za „City records“, snimaš duet sa Sandrom Afrikom. Ne da ti, jer se loži na Petra Mitića. Vrhunac tvoje karijere jeste gostovanje kod Lee Kiš. Shvataš da si usrao život, kad se iskreno nasmeješ vicu koji priča Đuro Palica. Ostvaruješ epizodnu ulogu u trećoj sezoni „Vojne Akademije“. Posle 20 godina ulaziš u „Farmu“ i ispadaš u duelu, jer je publika više glasova dala Ćemi. Nalaze te mrtvog u tvom Golfu 2 – ci. Razlog smrti : Popio si šampon protiv masne kose. Alternativa: Ako si iole muzikalan, ti lepo u Grand. Jebaće te Sale Popović, ali ćeš imati 500 evra po nastupu. Pa toliko ni Đule Van Gogh, roker nad rokerima našeg neba, nije skoro video.

milic-vukasinovic-vesna-vukelic-vendi-veliki-brat-masturbirao-1366055293-297315

A za vreme reklama Stoji na uvce pevam ZZ Top

3. Fudbaler

Fikcija: Od svoje desete godine pikaš loptu i prosipaš bravure po svom kraju. Opazi te skaut Crvene Zvezde, Partizana. Sa 16 godina debituješ za prvi tim. Nijednom ne sretneš Đurića/ Čovića. Ključna si figura u osvajanju trostruke uzastopne titule, i postižeš gol koji tvom timu donosi plasman u polufinale Lige Šampiona. Arapski šeici daju avion pun zlata da pređeš u Siti/ PSŽ. U drugoj godini u inostranstvu postaješ kapiten ekipe, i odmah podižeš ušati pehar. Imaš toliku nedeljnu platu, da je Vučić spreman da ti ustupi svoju ženu, samo da mu daš pola kako bi skrpio godišnji budžet Srbije. U reprezentativnom dresu se lagano šetaš do finala Svetskog Prvenstva, gde postižeš het – trik već u prvom poluvermenu. Ulica u tvom rodnom mestu nosi tvoje ime. Ženiš mlađu sestru Adrijane Lime, koja je deset puta bolja riba od nje. Završavaš karijeru sa 37 godina i dobijaš spomenik ispred stadiona. U slobodno vreme okrećeš prase sa Zlatanom Ibrahimovićem, tetoviraš se sa Kristijanom Ronaldom, podjebavaš Mesija jer je mali, pevaš krajiške pesme sa Subotićem.

Srbija: Do svoje 19. godine si u omladincima Radničkog iz Uba. Umeš da pogodiš šesnaesterac iz kornera, što te preporučuje upravi Čukaričkog. Tamo giljaš 3 sezone, i posle svake tekme sa Zvezdom deliš pljugu sa Milijašem. To što si brži od Raće Petrovića je dovoljno da potpišeš za osmoplasirani tim uzbekistanske prve lige. Doživljavaš stravičan prelom noge na proslavi Nove godine, dok si kao manijak igrao uz vanvremenski hit „ Novi god“. Vraćaš se u Srbiju, gde još par godina sa uspehom varaš ljude da znaš da igraš fudbal i da uvek daješ 110 posto svojih mogućnosti. Završavaš karijeru i odlaziš da, sa Đanijem Ćurčićem, gajiš pazinske ćurke i brusnicu u Besnom Foku. Alternativa: Budi sudija, više keša, manje stresa. Ali radi na kondiciji. Trebaće ti kada u poslednjem minutu dosudiš penal protiv Jedinstva iz Rumenke, pa navijači krenu da te ganjaju po atarima.

steklovata

Jedan je Ilić kapiten!

4. Glumac

Fikcija: Kao mali se pojavljuješ u reklami za Jaffa keks. To spaze agenti Brusa Vilisa i odmah te pozivaju da glumiš njegovog sestrića u petnaestom nastavku „Umri muški“. Lagano gradiš karijeru, glumiš po romantičnim komedijama, vaćariš Megan Foks za dupe. Navučeš se na dop, spucaš sve pare. Dobiješ ulogu u nekoj HBO seriji, oduvaš, dobiješ glavnu ulogu u nekom od Marvelovih filmova o superherojima. Ne znaš šta ćeš sa parama, daju ti 5 miliona da se pojaviš u jednominutnoj reklami za Pepsi kolu. Osvajaš oskara za rimejk „Kazablanke“. U starosti kreneš da se smucaš po glupim filmovima, kao Robert De Niro. Nalaze te obešenog o kvaku u hotelskoj sobi, u kili kokaina i sa ženskim brusom oko vrata.

Srbija: Glumiš Necu u rimejku „Srećnih ljudi“. Radoš Bajić te uzima pod svoje i dobijaš kultnu ulogu u „Selo gori, a baba se veša“. Gostuješ kod Lee Kiš. Počinješ da radiš sa Kursadžijama. Reklamiraš vinjak. Oženiš Milicu Milšu. Poznaješ Radeta Šerbedžiju. Alternativa: Zaposli se u Elektrovojvodini. Bolje na banderu, nego kod Ognjena Amidžića.

rade-5

Zli Rus

5. Policajac

Fikcija: Odlučio si se da budeš pandur jer želiš da pravda i zakon uvek pobede. Postaješ najmlađi detektiv u svojoj generaciji. Rešavaš ubistva na nedeljnoj bazi, spavaš sa udovicama žrtava. Voziš kabrioleta. Buckasti kapetan nikada nije na tvojoj strani, uvek ti traži značku i pištolj i preti suspenzijom, ali tebi to ni ne treba, rešićeš zločin u slobodno vreme. Partner ti je pandur koji ima 6 meseci do penzije, i čiju brutalnu ćerku na kraju oženiš. Jednim šaržerom čistiš jazbine narko dilera, izazivaš eksplozije i odaljavaš se od istih ne gledajući u njih. Roknu te tri dana pred penziju, ali to je dovoljno da tvoj sin prvenac krene tvojim stopama i ponovi ovaj magični krug.

Srbija: Danju si pandur, noću obezbeđenje. Ne treba ti plata, jer ćeš se nakupiti kajmaka dok zaustavljaš pijane vozače kod Kaćke petlje. Pištolj koristiš i dok brišeš dupe. Ti nisi čovek zakona, ti jesi zakon. Jedno veče, pijan slučajno rokneš pevačicu u klubu svojim službenim pištoljem, i dobijaš odštetu od države, jer si slučajno uštinuo prst na okidač. Povlačiš se i postaješ vlasnik nekog lokala. Alternativa: Okreni se kriminalu, manja je sramota.

SINDIKATI MINISTAR

A i uvek možeš kod Cece na slavu!

6. Pisac

Fikcija: Od malih nogu žvrljaš nešto u svesku, neshvaćen si od strane okoline. Objavljuješ zbirku pesama sa svojih 18 godina, a onda se okrećeš ozbiljnom pisanju. Ne možeš da definišeš svoj pravac u pisanju, ali je kritika toliko oduševljena, da tom pravcu daje tvoje ime. Tvoje knjige se štampaju na 15 jezika, prodaješ ih u milionskom tiražu. Postaješ profesor književnosti na Harvardu, skidaš mrak mladim studentkinjama, kojima nikad nije dosta tvojih alegorija i dvosmislenosti koja vrca iz svakog reda koji si napisao. Holivud otkupi prava za adatapciju neke tvoje knjige, ti smisliš još 10 delova, izmuzeš im mamu koliko ih zajebeš. Osvajaš Nobelovu nagradu. Kupuješ kuću u kanadskim tundrama i tamo dočekaš starost sa svojom 30 godina mlađom curom, jer si suviše alternativan da bi se oženio. Posle tvoje smrti omladina te citira na fejsu.

Srbija: Osvajaš četvrto mesto na Zmajevim dečijim igrama sa svojom pesmom o kućnim ljubimcima. Pokušavaš da izdaš svoj prvenac sa 30 godina, ali nijedna izdavačka kuća nema razumevanja za tebe, prezauzeti su osmim delom „Grabljivice“, koja preti da poruši sve rekorde. Pokušavaš da dobiješ neki savet od Žarka Lauševića, ali on te pištoljem juri po centru grada. Pružaš seksualne usluge Marini Tucaković i Braji, i oni ti dozvole da za 100 evra smisliš poslednju strofu najnovijeg hita Mie Borisavljević. Postaješ jedan od scenarista emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“. Rodbina te se odriče. Alternativa: Piši za Troblog. Nemamo para, nemamo dušu, ali ćemo ti možda platiti pivo. Rekao sam možda.

hank-moody-hank-moody-12064855-2560-1918

Četvrti član redakcije. Njemu novac, žene i slava, nama… Čast.

 

POSEBNA KATEGORIJA Astronaut: Veća je verovatnoća da Duško Vujoševič propriča tečno na engleskom, nego da Srbija ikada išta lansira ka nebu, a da to ne budu meci iz pušaka za Badnje veče.

Kosta

Kosta

Po sopstvenom mišljenju, od kontempliranja napravio umetnost. Tematike koje se nalaze u njegovoj glavi ne bi poželeo ni najgorem neprijatelju. Kažu ljudi da je duhovit.S vremena na vreme stavi nešto na papir. Relativno kasno je otkrio vinjak - tek tada je shvatio šta znači izraz "živeti rokenrol"
Kosta

Latest posts by Kosta (see all)

Tromentari

comments