• images
  • 2:13 pm
  • images
  • No Comments.

JEVANĐELjE PO MARKU

Prosečno veče na novobeogradskom splavu… Povratak 90ih godina prošlog veka u punom jeku… Zadrigli momci u separeu, Chivas 24 i belo po stolu, hekleri u rukama, ženska čeljad oskudno odevena se valjaju oko njih… DJ šiba po efektima, laseri, stroboskop, forsira Cecu, Energiju i remixe Colonie… Svi se nešto mršte i merkaju, atmosfera kao u Dejtonu, sranje samo što nije! Manekenke u pokušaju i lica sa poternice proživljavaju regularnu subotu…

Gazda zadovoljno trlja ruke, i  ovog vikenda će pazar biti masan! Taman da ispoštuje lokalnog političara za “kiriju i zaštitu”. Prošlog meseca hteli zamalo da mu gurnu ruku u fritezu… Više se ni ne trude da budu originalni, sad samo recikliraju scene iz filmova…

Eeee, nekad se znao red, prva rata kasni –  samo lupaju po bubrezima, druga –  lome prste, treća – kolena, četvrta, heh, četvrta… Danas, to sve nervozno, bezobrazno, odmah teške telesne i šalju poresku! Ode država do mojega…

Nego, gde ode ona mala što se muvala oko šanka sinoć? Uf, kakva je!

Garant meša ko Stoja, a puši ko Sanja… Dok nisu otišle kod Saleta na audiciju i snimile po album… Sad ni da se jave… A i taj Sale kakav je čovek… Pa malo li smo mu ovde lepili marke po čelu i kitili harmoniku! Jednom smo pevaljki dali glavu maraka da ga zajaše na šanku dok smo ih polivali Džekom… Eeee, dobra vremena, nema više druženja, sad samo posao, posao, posao…

lepa-brena-sasa-popovic-jahala-popovica-na-ramenima-1328585176-121127

Ala se zezalo…

-         Dečko! Alo bre, DOLAZI OVAMO! – prodera se na konobara, mladog momka od jedva 20 godina, studenta iz Kucure.

-         Izvolite gazda! – dotrčava momak, saplićući se o stolice, zadihan od trčanja

-         Nemoj ti meni, “Izvolite gazda..”, nego dovedi mi onu malu plavu tamo što đipa uz šank i reci Điletu i ovim bilmezima iz obezbeđenja da izbace ove brucoše što su sa njom… Ne treba mi klinčurija u lokalu, ovo je ugledni ugostiteljski objekat, nije zabavište!

-         Ali Gazda, mislim da joj je jedan od njih dečko i da je ona mlađa od njih…

-         MRŠ! Jesu te to na fakultetu učili da se tako razgovara sa poslodavcem? MRŠ PO NjU I nemoj da sam te čuo više! Jebo te fakultet, ja sam takva 3 fakulteta mogao da završim…

-         Da Gazda… – promrmlja mladić pokunjeno i ode.

 

Konobar odlazi po devojčicu, ona se okreće i poput nespretne gazelice u štiklama doskakuta do separea kao da je celu noć to čekala. Dečko i drugar, ne shvatajući situaciju, gledaju za njom sve dok ih četvorica momaka od 120 kila u tesnim crnim majicama ne uhvatiše za ruke i odvukoše put izlaza.

 

-         Dobro veče čika Rako! – odcvrkuta maloletnica

-         Ej mala… Znaš ti ko sam ja? – trudio se da se nagne preko nje, ali kopča od kaiša u obliku krune mu se zabijala u stomak, pa je to bilo bolnije nego što je očekivao. To, u kombinaciji sa uvlačenjem stomaka, nikako nije prijalo.

-         Znam, vi ste čika Raka, moj tata je išao sa vama u školu, kaže da ste uvek nosili vunene čarape, čak i leti i mirisali na sir i kajmak, hehe… – devojčica odgovori

-         Jeeeel? Ko ti je tata? Šta radi on sad?

-         Nedeljko Popkrstantinović, radio je školi jednoj kao profesor matematike i fizike, ali sad je nezaposlen, pa traži…

-         E? Reci tati da mi se javi, baš mi treba čuvar preko dana – nervozno se meškoljio, dok nije konačno popustio kopču na kaišu.

-         Stvarno? – srećno uskliknu ona.

-         Ma da… Nego, reci ti meni, ajd primakni se bliže da se ne derem, jel imaš ti ličnu kartu?

-         Pa nemam, sledećeg meseca mi je rođe…

-         Nema veze, sredićemo preko veze nešto, znam ja ljude, ajd sedi čika Raki u krilo, da ti šapnem nešto…

I tako… Prolazi subota kao i svaka subota. Šank izbacuje piće kao na traci, konobari užurbano obleću oko stolova, čisteći pepeljare i usiljeno se smeškaju gostima… Sa druge strane, gosti pomućuju svest čime imaju, neko pivom, neko nečim kratkim, neko belim, neko žutim, sve po želji i mogućnostima…

Hostese odvode goste do praznih stolova. Nazdravljaju sa gostima iz separea i prosipaju naručena pića kada niko ne gleda…

DJ, bubuljičavi dečak nakrivljenog kačketa na kojem stoji amblem U.S. MARINE CORPS počinje redovni usklik kao i svakog sata, svake radne noći do sada:

 

-         Iiiii, veliki pozdrav za momke iz obezbedjenja i ekipu iz separea, kao i celu petu četu ŽANDARMERIJE!!! Napred srpski junaci, živelo Kosovo, živeo Nole!

 

“… mili bože, znaš li šta je pravi raj…”

ODJEDNOM, muzika staje, mrak! Snop svetla na bini, izlazi vitak čovek od 2 i po metra i penje se na nju. Stara, masna  odežda sa širokim rukavima i kapuljačom koja sakriva isposničko lice, izmučeno molitvama i vetrovima iskušenja! Kvrgavi prsti, žuljevi na dlanovima. Brojanica u jednoj, maketa 1 : 100 000 Milenijumskog Sokola u drugoj ruci. Obe relikvije osveštane u Ostrogu. Maketa svemirskog broda i na Endoru.  Sandale koje su se trošile na drumovima relacije Zemun - Zürich – Hilandar –Garmisch-Partenkirchen odaju težak i naporan način života. Iznenađujući mir se širi centralnom salom splava. Spokoj u vazduhu.

marko bulat dzedaj

Neka je Sila sa vama i Bog vam pomogao!

Kapuljača pada bez dodira, kreću zvuci hora andjela! Gazda Raka gura klinku iz krila, pada na kolena, za njim obezbedjenje, konobari i hostese! Momci iz separea se hvataju za krstove oko vrata i shvataju njihovu pravu vrednost! Devojke skidaju stolnjake, rušeći Don Perinjone, pokrivaju se, gledaju u pod i stide se sebe i stajlinga svog! (Neke padaju u Savu od sramote, bude se na Djerdapu, par nedelja posle, udaju se za lokalne Vlahe, čuvaju ovce i prave sir do kraja života). Tople oči mučenika gledaju grešno stado, heruvimi se utišavaju, ON POČINJE DA PEVA:

 

 

Suze se slivaju niz lice publike i kvase itison lokala. Marko podiže ruku, masa na kolenima prati svaki njegov pokret. Progovara tiho i smireno, ali, božijim čudom, svi ga odlično čuju i upijaju svaku reč njegovu:

 

-         Prijatelji, Braćo, Kumovi! U Dunav bolje da ste pare bacili! Sva bogatstva ovozemaljska vas neće spasiti kada dodje sudnji čas! Dok vi bahato trošite na samougađanje, sprema se zavera moćnika i bitka u kojoj će se voditi borba za samu dušu čovečanstva! Odbacite sve ovozemaljsko radi spasenja koje vam treba!

-         Marko! Marko, kaži nam šta da učinimo! Povedi nas, ti, Dete Sreće! – čulo se sa svih strana, gomila zbunjenih i uplašenih glasova

-         Slušajte me! – reče Marko – Dole na Svetoj Gori, na Hilandaru, već godinama pokušavam da sagradim diskoteku odakle ću širiti reč svoju! Ali, horde Iluminata i Fariseja su se udružile protiv mene i moje braće monaha reda „Balkanske Magle“ da nas zaustave u tome! Na svaku našu položenu ciglu, oni pošalju građevinsku inspekciju! Na svaki naš šleper materijala, oni potegnu sluge svoje, carinske kerbere! Nestade nam zlata i dukata da harač poplaćamo i hram podignemo!

-         Daćemo mi, mi dajemo! – prolomi se splavom u jednom glasu

-         Dobro! Prijatelji, braćo, kumovi! – u tom trenutku, u lokal udjoše par monaha, obučenih slično kao i Marko, sa velikim praznim vrećama - Priđite vreći, ubacite, novac, kartice, telefone, satove i nakit, poljubite svetu relikviju Sokola Milenijumskog i ponavljajte za mnom!

Očas posla, spremi se red ispred svakog monaha sa vrećom, celivajući  replike, ubacujući sve svoje stvari od vrednosti i ponavljajući za čovekom sa bine.

 

-         Odričem se svega svojega, jer mi ništa i ne treba, krenulo mi u životu, ja sam Dete Sreće…

 

-         Odričem se svega svojega, jer mi ništa i ne treba, krenulo mi u životu, ja sam Dete Sreće…

 

-         Zapevajmo svi, moji drugovi, ajmo svi da pevamo, tugu da zaboravimo…

 

-         Zapevajmo svi, moji drugovi, ajmo svi da pevamo, tugu da zaboravimo…

 

-         Ko to može da zaustavi oluje, da ubedi onog ko neće da čuje! Ela, Ela, Krug se zatvara, oko mene nigde nikoga!

 

-         … Ela, Ela, Krug se zatvara, oko mene nigde nikoga!

death star

Krug, lopta, shvatate?

-         Eno dole u kafani moji drugovi…

 

-         … vino piju i pevaju, Jodu čekaju…

master yoda

Uzmi popiti ti šta ćeš i turu donesi!

-         Prijatelji, braćo, kumovi! Imamo još jedno iskušenje pred nama – opet se obrati Marko stadu svom

 

-         Pomoćićemo Marko, samo vodi nas u Nebesku Kafanu kad za to bude vreme! – čulo se opet iz sale

 

-         Imao sam konja vrana, ukrali ga dušmani! Pa sad nemam kako do Hilandara otići i odneti darove vaše! Podajte mi ključeve svoje, što od Njemačkih automobila, što od Francuskih, što od benzinaca što od dizela! Samo Italijana neću, jer se Fiatom brukati na granici ne smemo!

 

Kiša ključeva padoše po bini u istom trenutku. Markovi monasi ih pokupiše, potrpaše vreće u gepeke, i krenuše lagano, putem Ibarske… Gazda Rakin džip ostade da se Marko odveze njim, ali ne pre nego im uputi reči poslednje:

 


Svanulo je, svanulo, pa šta?
Novo jutro pozdrave nam šalje!
I ovu noc smo ispili do dna!
Pa šta, idemo dalje!

Jednom nas neće biti,
drugi ce vino piti a, a, a,
svanulo je, svanulo, pa šta?

Pijani smo, pijani, pa šta?
nećemo zbog toga suze liti!
Šta nas sutra čeka, ko zna,
ko zna, gde ćemo biti?

Svanulo je, svanulo, pa šta?
Neka zore u vinu izgore,
idemo još jednu za kraj,
za kraj, idemo Gore!
Dignimo još jednu za kraj
za kraj, idemo Gore!

marko bulat dzedaj 2

Još jedna slika Marka Bulata kao Džedaja, jer ono, DO JAJA JE!!!

 Dok su se sunčani zraci prelamali preko reke, gomila ljudi je stajala na parkingu gledajući u, sada već bivši, gazda Rakin džip koji je polako zamicao iza krivine.  Tišinu je prekinula plava devojčica upitavši:

- A ko će sad da me vozi kući?

Šuja

Šuja

Hejter po rođenju, sve ostalo igrom slučaja.
Šuja

Latest posts by Šuja (see all)

Tromentari

comments