• images
  • 6:51 pm
  • images
  • No Comments.

Ispovest br. 31

Jednom sam kao malji deca zabio burazeru viljušku u glavu zato što mi je ćopao čokoladne mrvice sa torte. I sad štrči mu ona viljuška iz glave, mi vrištimo obojica, ne sme ni jedan da je iščupa, Roditelji na poslu, nema nikog kod kuće. Odemo ti mi kod komšinice, lupamo na vrata, žena otvara, a buraz siroma’ ne može ni da priča kako treba već sve nešto kevće i mahnito upire prstom na onu viljušku – tad sam prvi put u životu video da neko zapravo padne u nesvest. Tu ti nas uhvati još veća frka jer smo kontali da smo ubili komšinicu, a ja se još dodatno istripovao da će svako ko ga vidi sa tom viljuškom da umre i sad smo već u totalnom haosu i ridamo obojica k’o kišna godina. Joj te sreće kad je komšinica došla sebi i vozdigla se, pa još iščupala onu prokletu viljušku – u tom trenutku, svet je ponovo dobio smisao.

U svoju odbranu imam da kažem dve stvari:

1. Bila je to reforma torta

2. Bilajenamomtanjirunemož’diratisvemujebemnepipajbre!!!

Evo je i na fejsbuku.

Deda

Deda

Pripovedač, fejsbučilo i komedijaš. Povremeno uleće u probleme stvarnog sveta.
Deda

Tromentari

comments