• images
  • 7:00 pm
  • images
  • No Comments.

Ispovest br. 27

Ako ste pratili ispovesti do sada, verovatno ste shvatili da kao malji deca nisam baš bio bistričak. Elem, beše to nekog leta predveče, utrčavam maleni ja u kuću, hvatam se za autan i vičem: “Mama, mama, koliko je sati?!”
Keva žena gleda, ne konta kakve veze ima časovnik sa borbom protiv komaraca.
Kaže ona: “Petnaest do osam, što pitaš?”
Ja ostavio onaj autan i blago pokunjeno progovaram: “Onda mi ni ne vredi sad da stavljam.”
Keva gleda žena, ništa joj nije jasno: “Pa što ne vredi, šta je bilo?”
Ja joj odgovaram: “Pa piše na kutiji da radi od šest do osam sati – šta da se mažem za petnaest minuta.”

Još uvek pamtim koliko je mama bila oduševljena kada sam prošao test inteligencije za upis u zabavište.

Evo je i na fejsbuku.

Deda

Deda

Pripovedač, fejsbučilo i komedijaš. Povremeno uleće u probleme stvarnog sveta.
Deda

Tromentari

comments