• images
  • 6:49 pm
  • images
  • No Comments.

Ispovest br. 22

Dok sam obitavao u Titelu, leti sam imao običaj da, kada je mesec pun a nebo vedro odlazim do mosta, popnem se na luk i posmatram odraz meseca na površini reke. Uglavnom bih sa sobom poneo i frulu (pogledaj ispovest br. 21) i zasvirao kakvu melanholičnu notu jer – sevdah. U tim trenucima sam bio okrenut svom unutrašnjem svetu i kontemplaciji o raznim bitnim egzistencijalnim temama – nisam razmišljao o tome da me niko zapravo ne vidi niti o sujeverju ukorenjenom kod jednog broja meštana susednog Knićanina – posle mojih noćnih sesija krenule su da kruže priče o volšebnoj melodiji koja se tokom noći punog meseca širi sa ukletog mosta, da li je stvara duša kakvog samoubice ili žrtve saobraćajke i kakve reperkusije donosi onima koji je čuju.

Posle me provalio neki šljaker što se vraćao iz treće smene – jbg, a bila bi brutalna urbana legenda.

Evo je i na fejsbuku.

Deda

Deda

Pripovedač, fejsbučilo i komedijaš. Povremeno uleće u probleme stvarnog sveta.
Deda

Latest posts by Deda (see all)

Tromentari

comments