• images
  • 7:39 pm
  • images
  • No Comments.

Ima li posla posle smrti?

  • Stroboskop. Sprava koju je sam đavo izmislio da u lokalima ne mogu da procenim koliko sam blizu čašu primakao ustima, pa obično prospem na sebe i isflekam se. Ove večeri mi je posebno išao na živce, pa je viski klizio bolje nego inače. Šesti, sedmi, osmi, šesti… Opet sam se zabrojao. Moraću ispočetka. Palim cigaretu. Prva dva, -tri dima gađaju baš gde treba, ali posle toga, svaki dim povećava mučninu. Moram napolje. Probijam se kroz gužvu, i čak se ni ne trudim da se očešem o raspomamljene devojke koje svaku Cecinu pesmu doživljavaju kao da je pisana za njih. Izlećem iz lokala, i sečem desno u sporednu uličicu. Sad ću da ispeglam i prošlogodišnje slavske sarme. Međutim, ispostavi se da je lažna uzbuna. Izgleda da sam razvio alergiju na Cviju u kombinaciji sa 10 vrsta Rexone koje su dominirale u lokalu. Mator sam ja za ovo. Mator, a opet, previše pijan. Iskuliraću još malo napolju. Vadim pljuge i upaljač iz džepa. Pokušavam da zapalim. Ne ide. Upaljač varniči, ali nema vatre. Pokušavam da zapalim kao da mi život od toga zavisi. I odjednom plamen! Ali ne zaustavlja se na tome, plamen se pretvara u belu svetlost, kao da je u pitanju hiljadu prokletih stroboskopa upaljenih istovremeno. Što bi rekao Lukas, belo – oko mene sve je belo, ali ne verujem da je on imao ovakve tripove na umu kada je to pevao. Iz opšte beline pojavljuje se figura, obučena u crno. Ide ka meni. Kada je prišla na par koraka od mene, uvideh da je reč o starijem čoveku, bledog ispijenog lica i očiju tamnih poput pelinkovca.

- Dobro veče Kosta, ide li?
 
- Kotrlja se… A ti si?

- Hm, kako da ti se predstavim a da se ne oduzmeš i ne unerediš…Možda je ipak najbolje direktno… Ja sam Smrt. Imaš pljugu?

- Hahahah, evo uzmi i dve, duhovit si lik! Ala imaš duge i koščate prste…Aj sad ozbiljno, poznato mi deluješ, samo što ne mogu da skapiram odakle. Da nisi ti bio konobar u onoj kafani “Kod debelog Žareta” , tamo gde smo zaglavili pre nekog vremena, gde toče vinjak u čašama od Koka Kole a harmonikaš ne zna nijednu pesmu koja je nastala od kada je Sloba došao na vlast?

- Nisam, ali znam na koji lokal misliš…Eto baš sam bio po Žareta pre 2 nedelje…

- Šta, Žare otegao papke? Pa od čega?

- Pa šta misliš? Sigurno se nije preforsirao na jogi ili pilatesu…Ironično, preforsirao se na slavi kod kuma čija se žena bavi jogom!

- E jebem ti… Pa odakle te znam onda?

- Hajde da ne gubim vreme na ovo upoznavanje, svaka sekunda je bitna. Ja sam Smrt. Omnipotentno biće. Hoćeš dokaz? Evo, znam da si pre 3 godine gledao porniće na Badnje veče, i da si zbog toga čak odbio i da sa kevom ujutru ideš u crkvu…

- DALJINSKI NIJE RADIO, A MRZELO ME DA USTAJEM DA MENJAM KANAL!!! U jebote…Ovo nikom nisam rekao… Znači, ti si stvarno Smrt? Pa šta hoćeš od mene?

- Isto što sam hteo i od svakoga s kim sam vodio ovaj dijalog…Potrošio si svoje vreme na ovoj planeti. Ideš sa mnom. To jest, nećeš odmah krenuti sa mnom, ali na kraju, kada ti ponestane argumenata, krenućeš. Svi krenu.

- Druže, ja se jesam odvalio, ali ti si brate konzumirao dudinje. Jeste da se ne čuvam koliko bi trebalo, ne spavam kako treba, ne jedem kako treba, mnogo pijem i pušim, ali osećam se dobro! Pun sam snage! Mogao bih volu rep da otkinem! Dobro, možda ne baš volu, ali hiljadu sam puta kidao meso sa jagnjećeg ili jarećeg buta…A to mu dođe na isto…Sve u svemu, Mislim da si pogrešio. Zovi pretpostavljenog, proveri, zajebao si nešto!

- Kosta, nema greške. Plus, ja sam sam svoj gazda, radim za sebe. Kapitalista. Ovo kroz čega ti sad prolaziš jeste 5 koraka u žaljenju. Prvi je poricanje, drugi bes, zatim slede cenjkanje, depresija i na kraju prihvatanje. Ja sam tu da te sprovedem kroz svaki korak.

- Ti si tu da me zajebavaš! Eto zašto si tu! Brate, šta si se navrzao na mene, ajde paljba! Dobio si dve cigare, noga u dupe i svojim putem! Ili ćemo morati da se sporazumevamo na drugi način. Razumeš me?

- Kako ne…Da li treba da te podsetim da sam omnipotentno biće? Kao što videh kada si gledao porniće za Badnje veče…

- MRZELO ME DA USTAJEM DA MENJAM KANAL!!!!

- …Da, da…Elem, isto tako sam bio prisutan svaki put kada si se ti sa nekim obračunavao. Mislim da ti u svoje borbe brojiš i dopisivanje po forumima sa debilima što brane Kosovo iz fotelje i ona dva pokušaja tuče sa Šujicom kada ste posle toga završavali u kafani ili spavali zajedno u kadi?

- U jebote…Stvarno sve znaš… E kad smo već kod Kosova, aj daj neku prognozu, info, kad već sve znaš? Ko je tu nas zajebao? Jel Dačić?

- Ej, verovao ili ne, nije on… Kosovo je prodala Snežana Savić! Pa dajte ljudi, kako niste spojili dva i dva, šta ste mislili, – da je svojim talentom zaslužila da glumi fatalnu ženu u svakom ostvarenju Siniše Pavića? Snežana je prodala svoju dušu i Kosovo za slavu.

- Hm, sada kada sam malo razmislio, ima to smisla… A Jel mogu ja s tobom da sklopim neki dil? Tipa, ostaviš me na miru još nekih 50 godina, a za uzvrat ti ja obećam da ću jesti brokoli jednom nedeljno i da ću ustajati babama u busu. Možeš umesto mene da povedeš recimo Rušku Jakić.

- Žao mi je, ništa od toga. Uostalom, gde da spakujem jebenu Rušku Jakić? Pa to ni pakao nije zaslužio! Eto vidiš, krenuo si sa cenjkanjem…

- Aj molim te nemoj da me vodiš! Još mi se živi. Evo , povedi ovog lika što pišem s njim blog, Dedu! Pa ako se neko naživeo to je onda on! Plus je pun anegdota i ispovesti, neće vam biti dosadno u putu!!!

- Eh, da mi je evro za svaki put kada mi je neko ponudio da vodim Dedu, do sada bih imao para da otplatim komplet dugove Crvene Zvezde. Pa znaš li ti da je mene Tutankamon suvim zlatom kitio da vodim Dedu umesto njega, i ja sam odbio? Deda je van mog domašaja.

- Pa kako je to moguće?

- A znaš Dedu, sa svima je dobar…Moja žena ga baš voli, zajedno su partijali 50-tih po Americi… A ne smem da se zameram Merlinki, zadnji put kad sam se samo našalio na temu Dedine smrti nedelju dana sam jeo klot pasulj…

- Čekaj, oženio si Merilin Monro? Pa kako?

- Hehe, ima ovaj posao svoje prednosti…Recimo, Merlin mi je žena, Toma Zdravković mi je na speed dial-u, svaki petak igramo remi i pijemo vinjaka, sa Kobejnom pomalo sviram u svojoj garaži, a sa Arkanom nedeljom idem u lov na jednoroge! Nego, znaš sta, sad mi je pala jedna ideja na pamet. Da li ti znaš da praviš vinjak kolu?

- Pih, da li znam! Studirao sam to! Što pitaš?

- Ma Toma me zajebava kako nikako da ubodem pravu meru. Da li bi pristao da radiš za mene? Eto samo petkom bi imao posla, ovim ostalim danima si slobodan da radiš i blejiš s kim hoćeš. Sa tim blago neuračunljivim pogledom u tvojim očima mogu slobodno da tvrdim da bi se odlično slagao sa Pavlom Vujisicem…Dakle, pristaješ ili ne?

- Ma neka ide život, pristajem! Xexe, neka ide život, kontaš? A jel mogu ja da odem po par ljudi umesto tebe? Po Šujicu recimo, nije da nije zaslužio. Plus, ima odličnog ajvara…Taman kad Merlinka umesi projice!

- Moja žena ne kuva od onog incidenta sa pasuljem, tu dužnost je preuzeo Voki Kostić. Pazi, što se mene tiče, može! Hej, pa ti si skroz preskočio fazu depresije.

- Pfff, realno, imao si me već kod Tome. Idemo?
 
- Idemo.
 
- Nego, reci ti meni, da li je Rođa Raičević stvarno mrtav?
 
- Hehehe, vidiš, to je zanimljiva priča! Prava istina je da…Kosta.
 
- Šta Kosta?
 
- Ustaj jebem ti sve, hrčeš ko konj.

Belinu je zamenilo sivilo Šujicinog stana. Sunce se lagano promaljalo kroz roletne, ali je gađalo direktno u oči. Oči koje su se nalazile u glavi koja je delovala kao da ima 100 kilograma.
- Kosta?
 
- Molim Šujice?
 
- Ala si se ti sinoć odvalio. Kada smo se vraćali ka stanu, ceo put si vikao na taksistu da te vodi kod Pavleta i Kurta. Jel to neki hipsterski lokal?
 
- Jeste Šujo. Koliko je sati?
 
- Evo sad će pola 12. Kasniš na posao skoro tri sata, hahaha!

 

  • Bolje da sam umro.

 

 

Šuja

Šujina jutarnja oralna higijena

Kosta

Kosta

Po sopstvenom mišljenju, od kontempliranja napravio umetnost. Tematike koje se nalaze u njegovoj glavi ne bi poželeo ni najgorem neprijatelju. Kažu ljudi da je duhovit.S vremena na vreme stavi nešto na papir. Relativno kasno je otkrio vinjak - tek tada je shvatio šta znači izraz "živeti rokenrol"
Kosta

Latest posts by Kosta (see all)

Tromentari

comments