• images
  • 5:20 pm
  • images
  • No Comments.

E “moj” Novi Sade…

“E moj Novi Sade, u šta su te to pretvorili?“ je bila rečenica sa kojom smo se uvek, jedan  moj prijatelj i ja, sprdali u trenucima razonode. Naime, ta rečenica predstavlja sve one komentare koji se pojavljuju na lokanim informativnim portalima. Ta rečenica je summa summarum jedno 90% komentara i postova. Ali ko ostavlja takve komentare?

 

Nekako smo uvek zamišljali sredovečnog čoveka nastanjenog izmedju Salajke i Adamovićevog Naselja, rodjenog i odraslog u Novom Sadu, oca dvoje adolescentske dece, srednje stručne spreme, kako sedi u svojoj dnevnoj sobi za kompjuterom, na zidu slika nekog salaša sa đermom, u uglu televizor uvek uključen, roletne spuštene do pola, a on slobodan da konačno kaže šta misli! Virtuelna sloboda za virtuelni svet! Sad će on da očita svima! I direktoru koji je upropastio preduzeće, i komšiji sa četvrtog što se izuva ispred stana, i klincima što se deru u ulazu, i radnicima što stalno nešto kopaju, i studentima što sto godina studiraju, i svima koji su došli da mu prljaju grad, i svima koji su otišli pa mu napustili grad, i uredniku Dnevnika, i administratoru sajta, i gradskoj vlasti, i opoziciji, SVIMA! I jedino što uspeva da smisli je to: “E moj Novi Sade, u šta su te to pretvorili?“…

 

Rečenica koja tako divno daje uvid u psihu jednog prosečnog „Garija“. Naime, Novi Sad je njegov, on ima prava na njega, on treba da se pita kada se nešto gradi, menja i prepravlja, on je rođen na toj i toj geografskoj dužini i širini i ima da se traži njegova dozvola za sve! On treba da odlučuje gde će ko da stanuje, koliko spratova treba da bude u novogradnji, koliko ispita treba položiti za vreme studija. Ko će nastupati za „Doček“ i kakav će mu biti repertoar.

 

Drugo, DRUGI SU (naravno) krivi za sve! Nije on odgovoran NI – ZA-ŠTA! Došli neki preko Drine/Tise/Dunava i sve mu oduzeli. Pre toga je živeo idealno, imao je redovnu platu koju nije mogao da potroši, redovno je odlazio na letovanja i zimovanja, redovno je bilo supe, mesa i rinflajša za ručak, redovno mu se dizao i redovno je odlazio do Gradskog Veća da kaže šta misli, a horda opštinskih ćata i mastiljara su se sakrivali ispod svojih stolova na sam pomen njegovog imena. Stanje – redovno.

 

Ali eto, urotili se silni dođoši protiv njega i njegovog načina života i rešili da mu sve oduzmu! Nije on tu ništa kriv – nit luk jeo nit luk mirisao, što se kaže! Njegov način života u njegovom rodnom gradu uopšte ne zavisi od njega, ne – DRUGI SU KRIVI!

 

E sad, zbog čega je meni taj Gariša toliko zanimljiv i zašto me toliko intrigira? U proteklih nekoliko dana naređalo se par događaja koji su zaista ostavili utisak na mene. Ljudi koji me poznaju znaju da nisam čovek koji se nešto posebno cima oko dnevnih stvari. Jednostavno, nije da nisam zainteresovan, ali vremenom sam prestao da im pridajem značaj, pošto se na ovim prostorima sve manje-više isto dešava. Ono, izbori, EXIT, rekonstrukcija, gej parada i već nova godina… Ali par stvari prošle nedelje su me baš dirnule.

 

Naime, u nedelju je u jednom novosadskom klubu nastupao vokalni solista simpatičnog umetničkog imena Baja Mali Knindža. Za neupućene, pomenuti trubadur je svoju popularnost izgradio na ratno-huškačkim i šovinističkim pesmama za vreme opšte klanice 90-ih. Nije bilo ratnog profitera, zločinca, secikese i kriminalca kojem dotični nije makar strofu posvetio. Ono, troprstenjačenje, neočetništvo, kriptofašizam i jeftino nacionalističko proseravanje najplitkije vrste. Da zlo bude grđe, čovek ugovori svirku u ulici koja nosi naziv svršenog Karlovačkog djaka, bivšeg pisara Svetozara Miletića, studenta tehnike u pokušaju i velikog glumca, boema i veselog, uvek šeretski nasmejanog, sve u svemu dobrog čoveka – Laze Telečkog.

 

Ista ta ulica važi za srce i dušu Novog Sada u kojoj se nalaze kafići, par kafana, pabova i dobar deo popularnih noćnih klubova. Za vreme praznika, ulica je bila krcata ljudi sa svih strana stare Jugoslavije. Bilo je tu Slovenaca, Hrvata, Bosanaca, Makedonaca … Da se mi ne lažemo, niko od njih nije došao da vidi Petrovaradinsku tvrđavu ili pogleda šta igra na repertoaru Srpskog Narodnog Pozorišta, niti su ih preterano zanimali muzeji i galerije. Svi su oni došli po svoju dozu jeftinog pića i provoda koji su im nedostupni kod kuće. I to je ok. Došli ljudi sa svih strana, hoće da piju za (njima) male pare i slušaju narodnjake, rok, pop, šta god gde svira… Preko godine, ovo sokače je takodje centar dešavanja. Tu se skupljaju ljudi svih fela i zanimanja. Pije se, troši se i radi se sve što je primereno noćnom životu…

 

laza telecki

Sidji Lazo sa murala…

 

Nego da se vratimo na gore pomenutog estradnog umetnika. Nije meni sporna muzika Baje Malog Knindže. Turbo folk se toliko integrisao u sve pore našeg društva, hteli mi to da priznamo ili ne, da je već nepotrebno i suvišno raspravljati o njemu niti je to tema sad. Ono sa čim ja imam problem, je Baja Mali Knindža lično! Čoveku koji u svojim pesmama veliča etnička čišćenja, sadiste i ratne zločince, nije mesto u klubu u ulici Laze Telečkog! Njemu nije mesto nigde! Da je ovo normalna država, gospodin bi krivično odgovarao pred javnim tužiocem i zaglavio bajbokanu na dvocifren broj godina. Ono sa čim ja imam još veći problem je to što je nastup Degeneričnog Ratnog Huškača u centru, navodno, multinacionalnog i multikulturnog Novog Sada, prošao medijski i na bilo koji drugi način – NEZAPAŽENO! Gde su sad svi ti „rodjeni novosadjani“ da se pobune pred zlom koje im je sad, STVARNO, okupiralo njihov grad? Zašto nismo čuli glas neke nevladine organizacije ili udruženja građana? Stubac u novinama, redak jedan, ništa, a? Sad, kada vam je neko ko zaista zaslužuje da bude izvrgnut  ruglu, kada neko ko na najnegativniji mogući način predstavlja zbir svega što ne valja u ovom društvu, otvoreno i bez sakrivanja paradira po „vašem gradu“, kada konačno imate nekog ko zaslužuje protest, vas nema. Ništa, nula. Čak ni komentar…

 

Ali zato imamo jednu drugu situaciju. Imamo vlasnicu poslastičarnice kojoj smeta to što će u njenoj blizini da bude adaptirano sklonište za beskućnice. Naime, odlukom gradskih vlasti i centra za Socijalni rad, odlučeno je da  se jedan od praznih lokala koji je u vlasništvu grada pretvori u PRIVREMENO sklonište za one koji nemaju krov nad glavom. ALI! Da nesrećnicama koje su igrom slučaja i protiv svoje volje ostale bez doma bude gore, ima kome one smetaju! Gospođa koja se bavi proizvodnjom i prodajom kolača i limunade nikako ne želi da gleda „klošare“ u svojoj ulici. Pazite, niko od nje nije tražio da, nedajbože, pomogne onima koji nemaju ništa ili da se nekako solidariše sa njima. Ne, od nje nije bilo traženo apsolutno ništa. Ona je samo trebala da primi k’znanju da će imati nove komšije. E sad, našoj Gospođi to nikako nije odgovaralo, pošto smatra da njeni gosti ne bi želeli, dok jedu svoju šampitu i piju svoju kafu, gledaju nekog ko o tome može samo da sanja. Ne, Gospođa to ne želi, njoj smeta, i ona ima to da zabrani! Zašto? Njoj to smeta i tačka. Kakva ljudska prava, slovo zakona i odluka grada? Kakva ljudska solidarnost i elementarno vaspitanje? NjOJ TO SMETA I ONA TO NE ŽELI! I šta se desilo na kraju? Našli ljudima drugo mesto gde mogu da se sklone od zime, a Gospođi ostaje mir da prodaje svoje kolače. Preselo svakom ko ih jeo! Taj nivo ljudske sebičnosti, zlobe i samovolje je zaista na visokom nivou! Takvom da bi i likovi iz dela Čarlsa Dikensa pozavideli! Zaista, koliko govno, pardon my french, moraš biti da bi dozvolio sebi toliku slobodu i da nađeš za shodno da nekome uskraćuješ osnovna ljudska prava radi svoje zarade!

 

A šta za to vreme radi naš prosečni Gariša sa početka teksta? Apsolutno ništa. On ima bezbednost svog sobička i svoju internet konekciju. Kada je mogao nešto konkretno da uradi, da izađe, da se pobuni, da se čuje njegov glas, on to nije uradio. Kada je imao jasnu metu, kada je imao na koga i da baci kamen (figurativno naravno!) on to nije učinio. On je odlučio da ga se to baš nešto i ne tiče i da je bolje da ne uradi ništa što bi poremetilo njegovo popodne. E zato mu jedino i ostaje rečenica “E moj Novi Sade, u šta SMO te to pretvorili?“ i nikada priznat odgovor na nju…

Šuja

Šuja

Hejter po rođenju, sve ostalo igrom slučaja.
Šuja

Latest posts by Šuja (see all)

Tromentari

comments