• images
  • 4:34 pm
  • images
  • No Comments.

Dedino tajlandovanje – Bankok

 

Okupite se, deco moja , da vam Deda priča kako je u ono doba pre dva meseca išao na Tajland. Još uvek nisam siguran da li je pravilno “na Tajland” ili “u Tajland”. Ko zna neka turi u komentar. Nema ni veze sad… Elem, čitam pre neki dan, gospodin Galeb piše kako je bio tamo i kako je sranje. Ja isto bio tamo i bilo mi odlično. Možete verovati njemu, a možete i meni – odvolje vam. Evo moje varijante:

Bankok – najmanje lep deo puta

Stigošmo kasno uveče na aerodrom grada za čije ime svaki drugi šeret misli da se prvi dosetio razlaganja na “bang” i “cock” i smatra da je to urnebesno. Nije, buraz.

Prva stvar koju primetite kada izađete iz aviona je neki fini, tanani smradić koji ne jenjava ni kada napustite aerodrom, ni kada izađete iz taksija, ni kada stignete u hotelsku sobu…sve do sutradan kada mozak valjda skapira kako da ga ignoriše. Ne znam šta je i neću da znam šta je. Ukoliko se zateknete tamo, toplo bih vam preporučio da kupite turistički telefonski broj – trebaće vam da se dozivate kada izgubite žene u šopinzima ili da pronađete ortaka pre nego što ga Bankok uzme. Takođe, net im je odličniji od našeg.

Druga stvar koja se da primetiti jeste da taksisti ne koriste taksimetar osim ako im ne naglasite da znate da to što ne pali isti nije kulturološka razlika već pljačka. Ovaj što nas vozio do hotela – odr’o nas k’o Mujo janje. Nema veze – svaka škola se plaća.

Smestili smo se u jedan skroz neloš hotel po imenu “Ambassador”,  u ulici Soi 11. “Soi” izgleda znači ulica, ali mrsko mi bilo da guglam, pa eto opet vama prilike da mi pljujete nemanje pojma u komentarima. Hotel nije bio preskup, a imao je klimu, toplu vodu, frižider, krevete, onog malog što vuče kofere i ište bakšiš…sve što hoteli inače imaju. Čim smo stigli, odma’ smo zapalili do grada jer smo Radomir i ja naspram Dajane i Marije večito bili u manjini – kao što reče Hari Solomon: “Žene – ne možeš s njima, a svuda ih ima”.
Da vam ne prepričavam sad dan po dan, samo ću da nabacam sve Bankokštine na gomilu:

Ćivot

Reče autor pomenutog teksta kako je Tajland pun sirotinje. Jeste – ne sporim. Međutim, Tajland ima nešto što mi nemamo, a zove se srednji stalež – bacite samo jedan pogled na kola im i sve vam bude jasno. Takođe, razlika između njihove i naše sirotinje je u tome što naša sirotinja mašta da ode na Tajland, a njihova je već tamo.

 

Bangkok 1


Ne vidi se baš najbolje, ali vozni park im je kao u SPC-u.

Imaju kralja i svi ga nešto gotive i kače njegove slike posvuda, a za sprdanje sa rojalnom porodicom se ide u ‘aps, pa možda nije najbolja ideja da svaki put kada vidite njegov portret vičete: “A đe si kralju?!”, kao što su neki šabani radili.

Takođe, ovo dobro upamtite – jako je bitno da Tajlanđane ne dirate po glavi! Uglavnom su budisti i smatraju da im je duša u glavi, a niko ne želi da mu svaka baraba barka po duši. Uglavnom su baš onako ljubazni i kad vam se zahvaljuju to rade sa osmehom i naklonom. Ispoštujte ih – nije vam teško da uradite isto što i oni, a može biti da vas zbog toga ne oderu ili vam čak daju komad sušija džabe k’o meni jedan čiča što je dao na pijaci. Dobar je čiča skroz.

Klopa

Kad smo već kod klope, ovo odmah da vam naglasim – ako ne volite ljuto, ne naručujte ništa od lokalne hrane jer topi plombe i kauterizuje šuljeve. Čak i ako im kažete: “Nooooo spajsi!”, oni vam dadnu tek malo manje spajsi – mislim da je do toga što u njihovom jeziku ne postoji klasična “Ne” negacija, već je više kao “Nije da” (eto toliko su ljubazni).
Meni omiljeno njihovo jelo jeste Tom Yum supa sa morskim plodovima, a odličan je i Pad Thai – ti neki njihovi rezanci što se fensi zovu nudle. Probajte svašta, ali ponesite ranisan i redovno jedan probiotik ujutru i jedan pred spavanje.
Uglavnom je klopa mnogo bolja na ulici nego po restoranima, ali je isto tako higijenski minimum veoma rastegljiv pojam, pa smo se mi vodili onom starom mudrošću: “Gde vidiš da lokalci jedu, slobodno i ti naruči”. Nismo omanuli nijedared!

 

1441


Tom Yum sa morskim plodovima i bebom od alien-a

 

Provod

U Bankoku, kao i u Puketu, provod će vam biti upravo onakav kakav tražite: od čiste porodične zabave do najnenormalnijeg mogućeg scenarija tipa “Hangover” – sve dolazi u obzir. Njihova čuvena “party street” zove se Soi Cowboy i prepuna je noćnih barova i striptizeta-promoterki koje te bukvalno vuku da uđeš (i ‘vataju te za dupe, ni ne pitaju). Ono što je jezivo u ovim lokalima jesu scene gde se matora drtina od sedamdeset godina žvalavi sa devojkom koja mu može biti unuka i niko tu ne vidi ništa nenormalno (kao što već rekoh u prvoj rečenici ovog pasusa).
Još jedan pokazatelj potenciranja seks-turizma u Bankoku jesu saloni za masažu u koje vas takođe bukvalno uvlače devojke-maserke, pa kada krenete da se batrgate, a one vam ponude “spešal masaaaaž”.
Paradoksalno, ono što većina čestitog, heteroseksualno orijentisanog srbskog življa prvo priupita kada sazna da ste posetili Tajland je: “One trandže, kakve su, a?”. Ima tranvestita i ima ih svakakvih – od brkatih, bradatih tetaka u haljini, do “ja bi’ ovo ženio braćela, ni ćaću joj ne bi’ konsultov’o!”.

 

2068


“Nek’ mi gospon’ dame ne zamere”

Takođe, ima tu i raznih atrakcija kao što je druženje sa tigrovima, a žene su išle i u obilazak hramova. Radomir i ja smo za to vreme obilazili krčme i semplovali domaća piva, a ovo je veoma bitno jer smo naučili bitnu lekciju – ako vas put nanese tamo, nemojte da se ožderete od Chang piva jer izaziva takav mamurluk da za njega imaju poseban naziv: changover – keva svih mamurluka.

 

1577


Tigrić mekani i monah mu

Još jedna bitna atrakcija koju valja obići je Sky Bar i to iz dva razloga. Prvi svakako nisu pića jer ne služe ništa normalno već samo neke koktele i koštaju k’o gajba Nikšićkog crnog, već je razlog pogled – evo vam slika dole. Jedino što morate da se obučete k’o za svadbu jer imaju dress code. Drugi razlog je Mister Deng – taksista koji tu čekića, jedan od retkih Tajlanđana koji tečno govore engleski i čovek koji će vam dati neprocenjive savete i informacije što će vam olakšati i znatno ojeftiniti boravak. Mister Deng je pravi jaran.

 

1606


Bar ne morate brinuti hoćete li se napiti i pasti

 

Bankočili smo mi tako dobrih nedelju dana i ne mogu reći da sam se oduševio ovim gradom, ali ni da je bilo zaludno trošenje vremena a sledeća stanica nam beše ostrvo Ko Phangan – to u sledećem broju. Pitajte slobodno ako vas šta zanima, samo nemojte o lejdibojevima i vi molim vas.

Uzdravlju!

Deda

Deda

Pripovedač, fejsbučilo i komedijaš. Povremeno uleće u probleme stvarnog sveta.
Deda

Tromentari

comments