Ako dosad nisam razjasnio zbog čega smo buraz i ja zapravo super ispali kakvi smo mogli biti, evo još jedne potvrde (ja nisam bio prisutan, ali prepričala mi rodbina): Keva tek što je rodila Srdjana, leži u krevetu i čeka doktora sa apdejtom. Ulazi doca u sobu, čovek vidno zabrinut, pa stoji tako i razmišlja...

Prvo masivno razaranje ega doživeo sam, gle čuda, u pubertetu (jeste – i ja sam jednom bio u pubertetu) i to od strane rođene keve. Za one koji su zaboravili kako pubertet izgleda, to vam je kao recimo PMS na tri lajne spida. E sad, ja onako malen i mutiran sedim za astalom, a keva...

Ulazim ti ja u pansportovu prodavnicu – tamo neka curica, prodavac i moj ortak – večito snebivljivi Borko. Pozdravimo se mi tu bogznakako sa sve: “‘de si Munjo/’de si Sokole?” i krenemo nešto da čavrljamo. Sad, ja sam načuo da se Boki razišao sa devojkom, a znam iz njegove priče da su bili dugo zajedno...

Moja pokojna bakuta, bogdajojdušuprosti, volela da pije kapućino. Onda ja kao čestit unuk skuvam jedan njoj, jedan sebi i sedimo ti mi tako za kuhinjskim astalom i ona mi pripoveda. Uglavnom su to bile ratne priče gde ona po ko zna koji put dočarava kako je iz logora izašla na kapiju, a ne kroz dimnjak...

Jednom sam kao malji deca zabio burazeru viljušku u glavu zato što mi je ćopao čokoladne mrvice sa torte. I sad štrči mu ona viljuška iz glave, mi vrištimo obojica, ne sme ni jedan da je iščupa, Roditelji na poslu, nema nikog kod kuće. Odemo ti mi kod komšinice, lupamo na vrata, žena otvara, a...

Vojska, obuka, Pirot, predavanje o drogama. Bezbednjak (vrlo bitna faca u komandnom lancu), priča o štetnosti psihoaktivnih supstanci. I reši čovek da, kao šlag na tortu, podeli sa nama jednu ličnu priču o drogama i njenim posledicama. Elem, išao taj starešina na nekakav hajking sa svojim prijateljem po nekoj šumi. Međutim, odlutali oni daleko i...

Moj veliki prijatelj i isto toliko veliko govedo, Milan Latinović, na jednoj filozofijadi nadenu meni nadimak “Deda”. Taj se nadimak jako lepo primio kod kolega, pa me sad ceo filozofski tako spoznaje. Nusprodukt tog nadimka je gomila sprdnje na račun mojih godina, a pošto ja volim od sebe praviti sprdačinu – izvol’te: Ovo je od Kosta...

Bio ja desetar u vojsci. Granične jedinice, karaula na 13 km od prvog naseljenog mesta, civila po mesec dana ne vidiš. Dođe kuvaru devojka u posetu i hoće sirota da ostane da prespava s momkom, a to ne sme, je l’. Ja ne dam, ona insistira, ja je pustim. Dođe starešina u kontrolu i nađe...

Ako ste pratili ispovesti do sada, verovatno ste shvatili da kao malji deca nisam baš bio bistričak. Elem, beše to nekog leta predveče, utrčavam maleni ja u kuću, hvatam se za autan i vičem: “Mama, mama, koliko je sati?!” Keva žena gleda, ne konta kakve veze ima časovnik sa borbom protiv komaraca. Kaže ona: “Petnaest...

Živim u stanu od 12. kvadrata. Mojim prijateljima i rodbini je taj moj stan nepresušni izvor sprdnje i želeo bih da podelim neke njihove duhovitosti sa vama: - “Pa to nije stan, to je trafika!” – moja teta Dana - “Goran živi u iposobnom stanu” - лена ђунисијевић - “Pa izlazim iz njega otkad sam ušla!”...