• images
  • 8:34 pm
  • images
  • No Comments.

Bircuz kod Džoa

Džo 3


Kafana kao takva

Kod Džoa je, da budemo iskreni, najspecifičnija kafana u kojoj smo bili do sada. Zašto? Zato što izgleda kao lokal koji bi bio korišćen kao scenografija jugoslovenske kinematografije sa kraja sedamdesetih  godina prošlog veka. Sve je tu: stolice, kalendari po zidovima, telefon sa brojčanikom čija se upotreba naplaćuje (?!?!), pa čak i one klasične čaše čija je maskota bio Pavle Vuisić.  Znate one, što su i građene poput njega – najšire na sredini.

 

Pavle Vuisić


Balavci, za ovo za čaše ćemo da porazgovaramo kad vas stigne ciroza.

Što se tiče ljudi koji obitavaju u ovoj kafani, dovoljno je reći da se nama javio osećaj kao da smo upali na snimanje epizode serije „Cheers“. Ako vam nije jasno na čega mislimo – to je jedna od onih kafana gde imate osećaj da se svi poznaju, a vi igrate ulogu stranca koji je došao u nihovo carstvo mira i spokoja sa ciljem da poremeti rutinu i bude okosnica radnje te konkretne epizode. Ali čak i da su stvarno to mislili, a nisu, vrlo brzo smo im pokazali zašto se u kafanama ovog tipa snalazimo kao riba u vodi, Dačić u Guči, Stanija na kolenima.  Jednom rečju, uklopili smo se kao da smo vazda ovde obitavali, kao da živimo i radimo u ovom lokalu. Na momente smo poželeli da ovu misao pretočimo u stvarnost, batalimo obaveze koje nameće društvo u kojem živimo i da počnemo da vodimo živote barskih mušica. Onda smo skapirali da mi u suštini takav život i vodimo. Sem toga, i ljubazna konobarica nas je opomenula da je fajront blizu. E, to je jedina zamerka koju imamo na lokal – uprkos svom boemskom šarmu, radno vreme je ekvivalentno radu neke poslastičarnice. Dakle, ne radi posle ponoći. Mada ko zna zašto je to dobro.

 

Džo 1


Sto za džombe

 

 

 

Kada je reč o muzici, mi je iskreno nismo čuli. Mada, stiče se utisak da bi na ovakvom mestu, gde ljudi dolaze na jeftinu cugu, partiju remija ili briškule, kvalitetan razgovor sa društvom, muzika stvar koja je apsolutno nebitna. Evo sad baš razmišljamo i ne možemo se setiti ni jedne jedine pesme koja je išla, a ubeđeni smo da je nešto tandrkalo u pozadini.

 

 

 

Prateći objekti kao što su toalet i…pa, toalet samo, u potpunom je skladu sa ostatkom kafane – izgleda kao da je ostao u sedamdesetima, a tako i miriši. Deda kaže da ga je prizor vratio nazad u period kada su ga izbacili iz kluba penzionera jer je prebacio maksimalan broj godina za članstvo. Kaže, bila su to neka sretnija vremena…

 

 

Džo 2


Šank je napravljen od fasadne cigle – samo toliko

 

Nego, da mi sumiramo: ova kafanica ima sve što mi tražimo. Osim radnog vremena. Mada nije ona kriva što mi vodimo život koji počinje tek posle ponoći. Šujica pokušava to da opravda time što kaže da tako i Betmen živi, ali za razliku od Brusa Vejna, nama ne bi bile potrebne bilo kakve posebne veštine da bismo se borili protiv kriminala. Ko bi pobogu želeo da vidi nas trojicu u spandeks odelima?! ?!

 

Sumiranje:

 

Cuga:

Troblog 5
Povoljna, raz’lađena i u “vintidž” ambalaži

 

Osoblje:

Troblog 3
Dođe, posluži, zameni pepeljaru, ode

 

Muzika:

Troblog 1
‘bem li ga

 

Masa:

Troblog 3
Upravo onakva kakvu biste očekivali

 

Wc:

Troblog 2
Još se oseti nužda proleterijata

 

Subjektivna krajnja ocena:

Troblog 5

Vaistinu kafana!

Tromentari

comments